ЕУ подељена - ко ће сада Грчкој да помогне?

Британија, Чешка, Финска и Летонија неће да издвоје новац за Грчку, којој је потребна краткорочна позајмица како би платила део дуга међународним зајмодавцима.

Европска комисија ће предложити да се средства за помоћ Грчкој обезбеде из Европског механизма за финансијску стабилизацију, заједничког фонда 28 земаља-чланица Европске уније.

Реч је о Европском механизму за финансијску стабилизацију, али би предлог ЕК значио кршење споразума који је британски премијер Дејвид Камерон 2010. године издејствовао да се не користи за помоћ земљама еврозоне.

Британски министар финансија Џорџ Осборн томе се, међутим, успротивио. Он је рекао да Лондон неће учествовати у финансирању Грчке и да ће уложити све могуће напоре да блокира учешће Велике Британије у програму помоћи Грчкој.

Чешка одбија да гарантује зајам Грчкој, поручили су чешки премијер Бохуслав Соботка и министар финансија Андреј Бабиш. Чешко руководство је против коришћења Европског механизма за финансијску стабилизацију како би се помогло Грчкој.

Најбоље решење за Грчку је, према Бабишу, излазак из еврозоне и делимично отписивање њених дугова.

„Одлука о коришћењу Европског механизма за финансијску стабилизацију је политичка, а не прагматична“, каже Бабиш.

Соботка сматра да европска солидарност има границе:

„Уколико Грчка жели и даље да добија помоћ, мора да спроведе неопходне реформе“.

У Француској је председница „Националног фронта“ Марин Ле Пен изјавила да ће eврoпски план за спасавање Грчке коштати Париз 16 милијарди евра, што ће, према њој, бити додатни терет за грађане, као и да се њиме ништа неће променити.

Летонци су подељени у вези са пружањем помоћи Грчкој — једни критикују Владу у Атини, а за друге су највећи кривци Међународни монетарни фонд и Европска унија.

Атина мора да плати 7 милијарди евра у јулу, од чега 3,5 милијарди Европској централној банци 20. јула. То подразумева позајмицу од 14 до 16 милијарди евра, пошто споразум Атине и зајмодаваца неће ступити на снагу на време.