Олуја: Етничко чишћење под покровитељством НАТО-а

Између 3. и 4. августа 1995. године хрватске снаге су започеле војну акцију под називом "Олуја" под свестраном подршком покровитељством НАТО-а, а као резултат ове акције настао је највећи егзодус у Европи после Другог светског рата, етничко чишћење више од 220.000 Срба са простора Републике Српске Крајине, као и 1853 погинула и нестала лица.

Хрватске снаге су под покровитељством НАТО кренуле у акцију са више од 138 хиљада војника, 350 тенкова и са око 20 авиона. Авиони НАТО су изводили операције у ваздуху, координисане са хрватским снагама, уништавајући српске положаје и ракетно-радарска средства и средства телекомуникације.

Претходно су сва потребна борбена и материјално-техничка средства за ову операцију допремљена из НАТО земаља.

Акција етничког чишћења Срба је била дуго припремана и осмишљена у највишем руководству Хрватске. О томе говоре и "Брионски транскрипти" у којем је Фрањо Туђман између осталог рекао:

- Један летак овако, значи опће расуло, побједа хрватске војске уз подршку свијета. Срби, ви се већ повлачите преко... а ми вас позивамо да се не требате повлачити.. ми вам јамчимо... Значи на тај начин им дати пут и јамчити тобоже грађанска права. Ми ово требамо решити на који начин, да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану. "



Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у скоро потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, а у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Војске Републике Српске Крајине, а која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника.

Снажна антисрбска пропагандна кампања се водила тих дана да би се свет одвратио од дешавања у РСК, а у то време се појављују и "сателитске" фотографије око Сребренице те се светској јавности одвлачи пажња. Зелено светло за почетак етничког чиђшења су дале САД, а што су потврдиле и тадашње западне дипломате.



Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених србских цивила и 73 одсто уништених кућа.