ОЧИ У ОЧИ СА СРПСКИМ КОМАНДАНТОМ

Генерал Младић није обичан човек, то је феномен познат од првих похода на српски народ у бившим југословенским републикама, Хрватској, а ускоро потом и у Босни и Херцеговини. Феномен о коме данас бруји добар део света побудио је интересовање Рајка Долечека из шест, он каже „разлога“ у које је унео и многе асоцијације личне и историјске природе. У асоцијацијама личне природе увек је присутна покојна супруга са симболичним именом Добра, неприкосновени сведок сусрета и разговора која је аутор имао са разним људима, а пре свега са Генералом Младићем. Добра је у књизи са аутором данас присутна у истој мери као што је била и у животу, приликом тих разговора. У асоцијацијама на српску прошлост и историју поменути су многи светли догађаји, од краљевине Немањића и Косову, преко више ослободилачких устанака и ратова до Дејтонског мировног споразума. Окосница готово сваког разговора била је трагична судбина српског народа. „Ја сам трећа генерација Срба који нису упамтили своје очеве пошто су они погинули у ратовима, док су њихови синови били још сасвим мали“, говорио је Ратко Младић. И његов отац Неђо погинуо је у време другог светског рата. Аутору је, кад је реч о српској судбини, све било непознато. И његови најближи, Срби и Сарајлије по мајци, су жртве Хитлерове страховладе у бившој хрватској држава, у којој се нашла и Босна, током другог светског рата. Па и сам аутор је сведок тога. Доживео је бомбардовање Београда приликом Хитлеровог напада на Краљевину Југославију. Зато сам, још на почетку, истакао да је квалификован и за проблематику о којој пише, као и за сведочење о судбини српског народа на овим просторима.