Београд опет љут на лицемере из ЕУ

Министар правде Никола Селаковић каже за РТС да одлука о укидању ћирилице у Вуковару представља пре свега угрожавање људских, а затим и мањинских права. Истиче да је недопустив став Брисела да није надлежан о кршењу људских права у земљи која је чланица ЕУ, а инсистира на тој надлежности када је реч о државама кандидатима

Никола Селаковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је реаговање на укидање ћирилице у Вуковару питање пристојности.

"Свако се пита како је могуће да ЕУ каже да нема никакве надлежности у овој области када је реч о држави чланици, а када неко жели да постане чланица итекако има надлежности. Ово је питање пристојности и рекао бих једног цивилизованог односа према правима једног народа", рекао је Селаковић.

Додао је да ЕУ ипак није једина међународна адреса на коју треба да закуцамо.

"Ту је и Савет Европе, као најстарија инситуција за заштиту људских права, ту је и високи комесар ОЕБС-а за заштиту права мањина. И на сваку адресу треба да закуцамо и кажемо да је недопустиво понашати се према Србима као према бокс врећи, или џаку у који ће да шутира свако ко стигне", рекао је Селаковић.

Истакао је да ће се Србија обратити свим међународним институцијама јер је то њена дужност.

"Србији је ћирилицу укидао свако ко је желео да је уништи, ћирилица је забрањивана током Првог и Другог светског рата. Ја лично јесам велики поборник ћирилице, али бих први устао када би неко ломио ћириличне табле", нагласио је Селаковић.

Додао је да Србија води одговорну политику која треба да успостави мир и стабилност и да Србија није та која провоцира, већ делује мудро и одговорно.

"Ово је питање нечега што зовемо европским стандардима. Према законодавству Србије, потребно је да на последњем попису мањине има не мање од 15 одсто, да би се користио језик те мањине. То је код нас као код државе која стреми у ЕУ, а у Хрватској је тај проценат 35. А и тамо где нас има 35 и више одсто, чак ни сада не можемо да имамо то право", рекао је Селаковић.

Додао је да је очигледно да у Хрватској постоје појединци који нису свесни да је некада њихова прошлост била штетна — "и нацистичка и фашистичка".

"Брисел би свакако требало да реагује јер је овде у питању на првом месту угрожавање људских права, онда и мањинских права једне националне заједнице у једној држави чланици ЕУ. Недопуство би било да Брисел не реагује и ово што се сад дешава је резултат нереаговања. И сваки пут када се није реаговало, појединци су то користили на овакав начин", нагласио је министар.

Објаснио је да су Срби у Хрватској од конститутивног народа постали национална мањина, али да се не сме заборавити да на тим просторима Срби живе вековима.

"Наша рука помирења остаје испружена, ја не тражим да се волимо, братимимо са Бошњацима и Хрватима, али то мора да буде политика чистих односа", каже Селаковић.