„Турски ток“: Геополитика за Москву, економија за Анкару
У Москви се 23. септембра свечано отвара Сaборна џамија, а церемонији ће између осталих присуствовати председник РФ Владимир Путин и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.
Очекује се да ће током билатералног састанка Путин и Ердоган разговарати о ситуацији у Сирији.
Турски политички аналитичар, професор на Университету ТОББ Тогрул Исмаил каже да је став Русије јасан: Москва и даље жели да Асад учествује у решавању кризе.
Исмаил каже да Турска сматра Асадов режим тоталитарним и недемократским, па инсистира на његовом рушењу. Али по речима аналитичара, заједнички именитељ ипак постоји: Русија и Турска се залажу за стабилизацију региона и могле би да превазиђу одређене неспоразуме.
Говорећи о „Турском току“ Исмаил је подвукао да „Русија гледа на тај пројекат пре свега са геополитичког становишта, док Турска — са економске тачке гледишта. Он каже да су преговори привремено обустављени због предстојећих парламентарних избора али ће питање реализације тог пројекта сигурно бити на дневном реду током састанка у Москви.
„Руско-турски односи се не своде искључиво на сиријско питање и ’Турски ток‘“, каже Исмаил.
По његовом мишљењу, Русија је традиционални партнер Турске и проширивање сарадње је у обостраном интересу. Важну улогу играју и пријатељски односи двојице председника.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјинске снаге извеле су ракетни напад на град Киров, изазвавши пожар у индустријском погону, који је у међувремену угашен, саопштиле су локалне власти....
Они који желе да наоружавају Украјину и униште Русију сада су у мањини, изјавио је Леонид Слуцки....
Једна радница је погинула, а још три особе су у болници након ноћних напада на објекте компаније „Вајлдберис“ на југу Русије...
У ноћном нападу погођена су два брода, лучка инфраструктура, резервоари са горивом, логистички центар и обалска ракетна батерија, саопштила је Москва...
Председник је похвалио улогу трупа ДНР Кореје у протеривању кијевских снага из Курске области 2025. године...
Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...
Остале новости из рубрике »
















