Демократија Запада: Република Србска нема право на референдум, има право слободе говора

"Грађани могу изражавати ставове о сваком питању. Међутим, референдум, према дефиницији из уставно-правног оквира Републике Српске, и одлука о референдуму која је недавно усвојена у Народној скупштини представљају више од истраживања јавног мњења", оцењује Инцко у интервјуу.

Сматра да се референдум бави питањима која се односе на ниво БиХ, те овлаштења високог представника, која проистичу из међународног права, а не стварима које спадају у надлежности ентитета.

Поручује да свакоме ко је починио ратни злочин треба да буде суђено и да ту нема изузетака. Он указује на то да су пред Хашким судом и домаћим судовима одржана разна суђења, али је чињеница да су многи злочини остали некажњени.

Ипак, он оцењује да је "фрустрирајуће да се највећи дио јавне дискусије о правосуђу на нивоу БиХ не бави позитивним мерама које су потребне да би се поправио његов рад, него тиме како ослабити или укинути ове институције".

Када је реч о многобројним натписима у Сарајеву, који о једном народу (Србима) говори као о "злочинцима" и "фашистима" из прошлог рата, Инцко наводи да је помирење "циљ који је најтеже постићи јер се тиче емоционалних аспеката сукоба".

"Они који су погинули, они који су страдали – а то значи све жртве – заслужују наше најдубље поштовање. Морамо их се сећати и осигурати да будуће генерације остану опредељене за мир, толеранцију и узајамно разумевање", коментарише Инцко.

Верује да се у БиХ мора показати више разумевања за туђу патњу и више поштовања једних према другима, да "политичари морају достићи грађане" и да се мора водити дијалог и заједно градити будућност.

Напомиње да је чланство у НАТО и ЕУ јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ, али да један од основних услова још није испуњен - није решено питање војне имовине.

Одговарајући на намеру Српске да се грађани на референдуму изјасне о чланству у НАТО, Инцко наводи да је Председништво БиХ 2006. године усвојило Оквирни документ НАТО програма "Партнерство за мир".

- Још од 2008. године БиХ је ангажована у оквиру интензивираног дијалога са НАТО-ом" - закључује Инцко.

Високи представник тврди да, након доношења амандмана на Устав Федерације БиХ, Срби имају иста права као и остали конститутивни народи, те да се одредбе у Уставу Федерације односе и на кантоне.

- И даље постоје озбиљни проблеми у оба ентитета са институцијама које не поштују уставе и законе, а у Републици Србској Уставни суд не спроводи поступак решавања виталног националног интереса како је то предвиђено Уставом Републике - тврди Инцко.

Одговарајући на питање зашто за толике године није било санкција за ФБиХ која није поштовала конститутивност Срба, Инцко тврди да у оба ентитета није довољно уважен уставни захтев о заступљености у јавним институцијама у складу са пописом из 1991. године. Тврди да није било дуплих аршина и да такве тврдње не одговарају чињеницама.

Високи представник сматра да су све смене људи с политичких и других функција и све санкције којима су били изложени "у складу са мандатом високог представника из Дејтонског споразума" и наводи да су оне сада укинуте.

Оцењује и да је тероризам глобална пријетња и да БиХ није искључена из тога, као ни друге земље.

- БиХ има институције које су задужене за превенцију и истраживање свих терористичких претњи и адекватно деловање. Сваки ефикасан систем јавне безбедности захтева сарадњу свих агенција за спровођење закона и других безбедносних агенција - наводи Инцко.

Он поручује да ОХР и даље има своју улогу и да неће отићи све док не буде испуњен програм "пет плус два", који је продукт Савета за имплементацију мира.

Инцко је закључио:

- Мој мандат као високог представника, коначног тумача цивилних аспеката Дејтонског споразума, остаје непромијењен. И то је правна чињеница.