„Благо руске писмености“ — најатрактивнија изложба Сајма

Почасни гост Сајма књига — Русија, обезбедила је изузетно атрактивну изложбу „Благо руске писмености“ која садржи дела из збирке Московског обједињеног државног музејског парка „Коломенско-Измајлово-Лефортово-Љублино“.

Изложба је организована у част хиљадугодишњице од смрти Светог кнеза Владимира — Крститеља Русије, што је то био најважнији догађај у историји и култури руског народа.

Примање хришћанства допринело је ширењу писмености, о чему сведоче преводи византијске књижевности на ћирилицу, коју су у 9. веку браћа Ћирило и Методије донели на територију давне Русије.

Они су на словенски језик превели текстове јеванђеља и Светог писма и омогућили богослужење у Русији на матерњем језику.

Пре појаве штампарије постојали су преписивачки центри у манастирима и при кнежевским дворовима, а у 14. веку појављује се први руски летопис, у 16. се појављује штампана књига.

Прво штампано дело био је „Апостол“, издато у Московском печатном двору 1564. у време цара Ивана Грозног.

По овом буквару су учили да пишу и читају деца цара Алексеја Михајловича, чији је најмлађи син био Петар Велики.Јединствени споменик књижевне графике је рукопис „Буквар“ који је крајем 17. века у Москви објавио богослов Карион Истомин.

Највећа промена је уследила 1708. када је црквенословенско писмо замењено грађанском ћирилицом, заслугом реформатора цара Петра Првог.

На изложби су представљене фото-репродукције споменика руске писмености од 16. до 19. века.