Достојевски најцитиранији руски писац на свету

Фјодор Достојевски се цитира више од других руских писаца у светским научним круговима, наводи се у студији компаније „Томсон Ројтерс“ поводом проглашења 2015. године као године књижевности.

Аналитичко одељење „Томсон Ројтерса“ искористило је базе података „Веб оф сајенс“ да открије најцитираније публикације на свету.

„Ова студија треба да покаже утицај класике на научни свет (…) као резултат смо сазнали да се руски класични писци цитирају више и проценили смо утицај њихових ремек-дела на светску науку“, рекао је портпарол „Томсон Ројтерса“ за руске новине „Комерсант“, указујући на то да је Достојевски на врху листе.

Руски најцитиранији аутори у светским научним круговима су Фјодор Михајлович Достојевски (7.800 помињања), Лав Толстој (6.400), Александар Пушкин (5.200), Александар Солжењицин (3.500), Чехов (3.100), Николај Гогољ (2.350), Иван Тургењев (2.250) и Максим Горки (2.100).

Дела написана на руском рангиранa су по цитираности на следећи начин: „Браћа Карамазови“ (1.319 помињања), „Рат и мир“, „Ана Карењина“ (743), „Злочин и казна“ (663), „Евгеније Оњегин“ (620), „Записи из подземља“ (496). „Идиот“ (496), „Архипелаг Гулаг“ (399) и „Доктор Живаго“ (Борис Пастернак, 374).

Руски класици су цитирани више у хуманистичким наукама, од стране ликовних критичара, историчара и лингвиста, али утичу и на природне науке. На пример, пронађено је неколико публикација о хемији са цитатима из књиге „Браћа Карамазови“.

Два од три математичка рада који цитирају Толстоја користе његове метафоре из четвртог тома „Рата и мира".

Најпопуларнији догађај руске литературе је почетак романа „Ана Карењина“ у којем се каже: „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица је несрећна на свој начин“.

„Томсон Ројтерс“ наводи да се руски аутори цитирају мање од европских класика: Шекспира (34.000 помиње), Гетеа (18.000) и Дантеа (11.500), уз напомену да је то тако углавном због језичке баријере.