Да сину белези јунака

Апели за уређење запуштених гробова ратника 1912-1918. године. Спомен-обележја нагризају године, кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало…

Скупштина Удружење потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“ у Новој Вароши недавно је упутила апел да се уреде гробови ратника, а спомен-обележја умију, обнове и заштите. Стогодишњице одбране Србије у Великом рату и сусрети са историјом и прецима само су повод за подсећање на цивилизацијски чин – испуњење обавеза и дуга потомака и друштва.

Сведоци смо низа ружних слика на нашим гробљима, а Удружење указује на једну: на више места су запуштена места на којима су сахрањени стари ратници или су њихови надгробни белези оштећени, накривљени, оборени у траву, понегде потиснути, скупи мермерни спомениици.су их протерали украј гробља, под грм или врзину…

Није боља слика ни кад су у питању крајпуташи, спомен-плоче и неке чесме подигнуте у славу и част ратника: на каменим књигама предака епитафи су готово нечитки – нагризају их године, кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало…

– Последњи је час да нешто учинимо за вечна пребивалишта ђедова, прађедова и и чукунђедова, да белезима вратимо стари сјај, да на крајпуташима сину ликови ратника, а поруке исклесане руком каменорезаца, проговоре о четама, пуковима и дивизијама у којима су се борили за слободу отаџбине, остављајући кости далеко од завичаја – истиче се у апелу Удружења. – Ред је да белези јунака отаџбине, својеврсни споменици народног градитељства и богато етрнографско наслеђе – поново буду радост за око и душу…

Можда у помоћ треба призвати и искуство неких моравичких села, из Драгачева или околине Косјерића, где су белеге из балканских и Првог светског рата, подигнуте на приватним имањима и украј путева, изместили на једну локацију – на раскрснице, у порте цркава, поред звоника, у близини школа, на улазу у гробља или крај обредних сала…

Удружење је упутило апеле потомцима ратника, фамилијама и наследницима имања, као и месним заједницима, црквеним општинама и парохијама Милешевске и Жичке епархије на подручју нововарошке општине, удружењима грађана, сеоским активистима, људима добре воље…Из ове акције, свакако, не могу бити изузети Дирекција за изградњу, ужички Народни музеј…

У Комисији за заштиту споменичког наслеђа, прикупљање историјске грађе и издавачку делатност Удружења већ су се суочили са питањима из села у којима се, најчешће, помиње оскудица на сваком кораку и како обезбедити средства?.Зато и одговарају:

– Нисмо, ваљда, толико сиромашни?! Па они чијим сенима би требало да се поклонимо – дали су највредније што су имали! Уз подсећање на њихово страдање и подвиге, уз захвалност за жртве и што су нам сачували отаџбину и даровали слободу – морају се наћи паре за уређење вечних кућа и белега у духу српске традиције и културе. Због предака, и због потомака.

Уосталом, како да нам гости и купци на планинама и у селима Старог Влаха поверују да нам је храна здрава и чиста, а вода исправна ако виде наш немар према споменичком наслеђу и прецима?

ПОДИЖУ СПОМЕНИК У БИСТРИЦИ

Група мештана Бистрице започела је припреме за подизање споменика ратницима 1912-1918. године из Бистрице, Челица и Дражевића (некадашње бистричке општине). У току су договори о формирању Одбора, избору материјала за белег и локације – код цркве или на задружном дому. ..

Предлог је да буду уписана 143 имена учесника ратова – 64 погинулих и умрлих у болницама, 24 носиоца Албанске споменице и још 45 ратника, заробљеника и интернираца. Овде кажу да готово нема породице из које није било учесника балакнских и Првог светског рата.

Сви који желе дати допринос овом подухвату нека се јаве Милосаву – Мићи Колашинцу (064/ 523-39-34), који ће, ако се Одбор одлучи за белег у завичајном камену – даровати и изрезати камен.

Драгољуб Гагричић,
Златаринфо