Атентанти у Бриселу : дупла игра Запада

 
Скори догађаји у Бриселу, ван сваког нагађања постављају озбиљно питање о ефикасности обавјештајног европског система, који се испоставио као погрешан и на неки начин откривен. Недостаци се данас покушавају сакрити пребацујући одговорност на Брисел, као једини одговорни за сигурност главног европског града, који је и сједиште највећих европско-атлантских институција. Нико не мисли да европски биометријски систем, а посебно француски систем такозвани "фисцхес" систем, има много недостатака, због којих су "сумњиви грађани" у стању да се слободно крећу између земаља путем аеродрома а да не буду идентификовани. Јасно је да укидање Шенгена не би било од велике помоћи, узимајући у обзир већ постојећи проблем контроле биометријских докумената. 

Постоји и још једна озбиљна дилема која се односи на "слободну трговину оружја" из европских лука гдје је слободна зона – као што су Анверс, Хамбург, Ротердам и Марсељ – према ратним жариштима, што не узнемирава превише европске власти, које дају лиценце великим компанијама оружја без детаљне контроле. Ако узмемо у обзир случај Туниса, конгломерат ћелија Даеша на Медитерану, видљиво је да најсумњивији утовари оружја долазе управо из Европе. Један од најновијих случајева, као и најинтересантнији, јесте заплијена контејнера оружја у Набулу који је био намјењен белгијском бизнисмену (садржао пушке, ратну муницију, дронове, опрему за роњење), регистроване као "спортско оружје". Према извору тунишке царине, од 2013.године у Тунис је стигло око 90 сумњивих испорука од стране европских компанија, посебно из Белгије и Француске. 

Још запањујуће али и интересантније од последице експлозива „са вијцима“ у Бриселу, јесте сумњива испорука која је стигла на аеродром у Тунису из САД-а. Бригадни генерал тунишке царине је први упозорио, говорећи о "непосредној опасности" након открића терета који садржи експлозив, детонаторе, претис лонце напуњене вијцима и шарафима, експлозивним појасевима и гранатама. Тунишки генерал је пријавио и неодговорност власти који су прикрили тај догађај у периоду "ванредног стања". Контејнер је чинио дио карго шпедиције из Калифорније који је био намијењен Тунису, са међустаницом на Аеродрому Цхарлес де Гаулле у Паризу, а "роба" је послана два пута (први пут 270 кг 21.јануара, и други пут 1500 кг 23.јануара). "Претис лонац напуњен вијцима", случајно су открили радници ФедЕx који су разврставали робу на паришком аеродрому, и обавијестили су управу фирме, која је утврдила да се ради о "фиктивним експлозивним направама", намијењеним Америчкој амбасади за војне вјежбе. Супротно, Амбасада САД је негирала икакву повезаност са тим случајем, као и да је тај товар детонатора намијењен њој. Догађај, упркос озбиљности, није био објекат истраге од стране Управе царина или Министарства унутрашњих послова. 

Дакле, нормално је да се запитамо зашто постоје ‘дупли стандарди’ с обзиром да је понекад довољна и ситница да би се организовао напад против сумњивих ћелија, без икаквог доказа. Играти се двосмислености по питању тако осјетљивих тема само доприноси расту сумњи у лојалност Атлантског савеза, посебно након што су Никола Саркози и Дејвид Камерун програмирали бомбардовање Либије, при потписивању концесија за гас и уранијум. Да би се добила подршка Израела, створено је вјеровање да би "Нова Либија" признала Израелску државу, и тако постала прва арапска земља која је признала. Данас, док Италија тражи да уложи више средстава у предграђе и едукативно формирање странаца, налазимо се пред ратним сценаријом који не допушта бијег. Чињеница је да су Француска и Енглеска, преко разних Пословних комитета, дозволиле племенима стварање Државе Туарег да би покушале вратити изгубљене концесије након револуције 2011.године. Та паралелна дипломатија неизбјежно повећава подјелу између Алијансе, јер, потребно је подсјетити - Суд у Хагу постоји и чека ко је починио озбиљне злочине. 

У сваком случају, желимо позвати упућене да размисле о оном што се десило у Бриселу, у нади да се заустави и да додатно не ескалира ситуација, што нико не жели. Ако једна терористичка ћелија одлучи напасти "историјски главни град" због транзита било којег типа трговине и стратешког склоништа због неслагања, то значи да су некадашњи договори нарушени, и да неко унутар Алијансе игра дуплу игру.