Бата Живојиновић

За предратне и ратне генерације у Југославији Велимир Бата Живојиновић симболизовао је херојство у рату, успон из сиромаштва после разарања, братство и јединство, сјај који су доносиле светске звезде са којима је глумио.

Генерације рођене после рата упознавале су га најпре кроз партизанске филмове, које су гледали организовано, навијајући, док се обрачунава са Немцима и домаћим издајницима. Бата је преживео и крај митологизације рата и херојских времена, оставши симбол и легенда. Био је већи од филма.

"Ја сам почео да радим овај посао кад телевизија није ни постојала", рекао је једном Бата.

Рођен је у Кораћици 5. јуна 1933. под Космајем. Глумачки таленат препознао је са 15 година када је и статирао у Академском позоришту "Бранко Крсмановић" у Београду. После глумачких школа у Нишу и Новом Саду, уписао је Позоришну академију у Београду.

На сцени Београдског драмског позоришта играо је десетак година и имао до 300 ангажмана годишње. На филму је дебитовао 1955. у "Песми са Кумбаре".

Био је једини глумац који је због покретних слика напустио театар и по томе је јединствен – пресудила је улога у "Влаку без возног реда". Време је показало – Била је то добитна одлука за југословенски и србски филм.

Лако се трансформисао из партизанског хероја у четничког поручника, ђаволовог слуге у пијаног лугара, бескруполозног трговца перјем у пропалог боксера.

Природан и непретенциозан глумац, рекордер по броју улога - око 300 главних и епизодних, био је познат по томе да их никада није одбијао:

"Сматрао сам да немам право да одбијем, јер нисам ја одлучивао да се то снима."

Публика га памти по улогама у партизанским филмовима сниманим шездесетих и седамдесетих година, Валтера у "Валтер брани Сарајево" Хајрудина Крвавца, у филмовима "Битка на Неретви" и "Козара" Вељка Булајића, као пијаног Загорца из "Брезе" Анте Бабаје, као и улози "У раљама живота" Рајка Грлића.

Ту су и антологијски филмови српске кинематографије "Маестро и Маргарита", "Скупљачи перја", "Три".

Играо је у 35 ратних филмова – делио кадар са највећим светским звездама Ричардом Бартоном, Јулом Бринером. Између 70-их и 80-их, било је лакше избројати наслове у којима Бата није глумио него оне у којима је сарађивао са најзначајнијим редитељима из целе Југославије. Радио је без каскадера, предњачио по броју дублова.

Тако је у сцени у "Узаврелом граду" требало да буде ошамарен шест пута. Да би био убедљивији, кадар је поновљен 66 пута, а Бата био ошамарен чак 396 пута.

Као најочитији феномен Бате Живојиновића остаје улога Владимира Перића Валтера у филму "Валтер брани Сарајево", који му је донео статус иконе у Кини и једног од најгледанијих глумаца у историји филма. О том феномену снимљен је документарац "Валтер", који је предочио како изгледа када се споје приче о два хероја, правом и оном филмском.

"Онај прави Валтер је био свемогућ – ја нисам", рекао је Бата.

Био је Бата и комичар у филмовима "Пас који је волео возове", "Развод на одређено време", антихерој у "Повратку" и "Скупљачима перја", заводник у "Чуду невиђеном" и "У раљама живота".

Играо је и у забрањеним филмовима стављеним у мрак бункера, попут "Човека из храстове шуме", "Црвеног удара", "Мајстора и Маргарите".

Три Златне арене, награде Цар Константин, признања за животно дело, Седмојулска, Октобарска награда, Златни печат Кинотеке, међународна признања, Златна медаља председника Републике – тешко је побројати сва признања. Добитник је награде за животно дело "Славица" и бројних других признања.

Живојиновић је био међу оснивачима, а једно време и председник Удружења филмских глумаца. Он је и један од оснивача Филмског фестивала у Сопоту.

Бата је био вољен од публике, колега, пријатеља из ове и некадашње државе. Са њим су, евоцирајући успомене и подвиге, свечарски прославили 55 година каријере и 77. рођендан.

Играо је у свим популарним ТВ серијама РТС-а од "Повратка отписаних", "Прича из радионице", "Позоришта у кући", "Грађана села Луга", "Сивог дома", "Краја династије Обреновић" до "Бољег живота", "Срећних људи", "Породичног блага", "Мог рођака са села".

Велимир Бата Живојиновић бавио се и политиком - био је посланик Социјалистичке парије Србије у неколико мандата, а 2002. кандидат СПС-а на председничким изборима у Србији.

Последњи пут пред камеру је стао почетком године, снимајући промотивни спот у коме је позвао кинеске туристе да дођу у Београд. На овогодишњем Фесту, додељен му је Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, који је примила његова животна сапутница и главна подршка Лула Живојиновић.

"Мени није тешко да причам, надам се да вама није тешко да слушате, а ви увек можете да одете. Ја нећу", рекао је Бата као Валтер.