Дан Русије – празник мира и слободе

Руска Федерација обележава свој дан — први велики државни празник модерне Русије.

Пре 26 година, тачније 12. јуна 1990. године, усвојена је Декларација о државном суверенитету Русије, а кроз тачно годину дана, 12. јуна 1991. одржани су директни избори за председника земље, први у историји Русије. Свој званични назив — Дан Русије — празник је добио 2002. и слави се у целој земљи.

Може се рећи да је ово први велики државни празник модерне руске историје. Свечаности, празничне шетње и велики ватромети допринели су да се у Русији повећа свест грађана о значају тог дана — који је, пре свега, празник грађанског мира, договора и слободе.




Директорка Центра за изучавање елита при социолошком институту РАН Олга Криштановска рекла је да се Дан Русије сматра симболом патриотизма и јединства народа.

„Ово није само државни празник, већ и празник сваког грађанина Русије“, истакла је она, додајући да је дуго овај празник био формалност.

„Људи нису заправо знали какав је то празник и шта се ту уопште слави. Сада се ситуација мења, јер су се и осећања у земљи променила. Сада је поново присутан понос и зато се сада овом празнику поклања посебна пажња. Грађани са задовољством истичу руске заставе на балконима, аутомобилима, док раније тога није било“, нагласила је она.

Директор Института руске историје РАН Јуриј Петров каже да је овај дан важан јер симболише и почетак председничког облика владавине у Русији.

„Овај дан је непосредно повезан са конкретном политичком ситуацијом са почетка 90-их година, са борбом Бориса Јељцина против конзервативног совјетског руководства са једне стране и са покушајима даљег осипања територије саме РСФСР са  друге“, истакао је Петров.

Један од најмлађих државних празника обележава се управо на месту које симболише руску државност — у Кремљу, где се традиционално одржава свечани пријем.

Успостављање младе руске државе није протицало без облачка, што је сасвим објашњиво. За то постоји маса разлога: разноврност друштва, његовог етничког и религиозног састава, амбиције политичара, лишених могућности да управљају земљом, колосални економски проблеми, притисак спољних снага. Прва деценија суверене Русије била је помрачена политичком кризом 1993. године, оружаним конфликтом у Чеченији, девалвацијом 1998. године. У извесном тренутку се чинило да земља стоји на прагу распада и грађанског рата. Ипак доласком у Кремљ новог тима почетком 2000-их ситуација је почела брзо да се поправља. И то не могу да не признају чак наокорелији скептици и критичари актуалне власти.

Данас се може констатовати да је Русија успела као апсолутно самостална и угледна држава.