Саудијска Арабија и САД закомпликовали односе

Амерички закон Правда против покровитеља тероризма (ЈАСТА), који омогућава породицама жртава терористичких напада од 11. септембра да туже Саудијску Арабију за наводну умешаност у нападе 2001. године, закомпликовао је ионако напете односе између САД и њених кључних савезника на Блиском истоку.

Ово би могло да доведе до тога да краљевство нафте изгради нове везе, нарочито са Русијом. Закон ЈАСТА је усвојен 28. септембра након што је амерички Конгрес оборио вето председника Барака Обаме, што је био велики ударац за Белу кућу, која се залагала против закона и Ријада. Аналитичар Сергеј Филатов издвојио је шест последица овог потеза. Прва последица подразумева „драматичну ревизију политичких односа између Вашингтона и Ријада, што није у њиховом интересу“, написао је Филатов за „Известија“.

„Међутим, мораће да узму у обзир ’vox populi‘ из Капитол хила, а посебно судске одлуке“. Друго, Министарство спољних послова Саудијске Арабије упозорило је да ће „ерозија сувереног имунитета имати негативан утицај на све народе, укључујући и САД“. Анвар Гаргаш, министар спољних послова Уједињених Арапских Емирата, поновио је саудијску забринутост. Гаргаш сматра да је закон „опасан преседан у међународном праву који подрива начела сувереног имунитета и будућност суверених инвестиција у Сједињеним Америчким Државама“.

„Чини се да су амерички законодавци несвесни чињенице да су отворили Пандорину кутију. Од сада можемо да очекујемо лавину судских тужби против САД у другим земљама света, укључујући и Кореју, Вијетнам, Либију и бившу Југославију, где је америчка војска убијала људе и уништавала инфраструктуру“, истиче Филатов.

Треће, спор између Сједињених Америчких Држава и Саудијске Арабије у јеку сиријског рата је „драматично ослабио положај Вашингтона у овом сукобу и региону“, сматра овај аналитичар. Четврта последица укључује америчко замрзавање средстава Саудијаца у америчким банкама, која се процењују на стотине милијарди долара. Филатов каже да ова стратегија није нова. Она је коришћена за замрзавање 210 милијарди долара либијских средстава. Сједињене Државе, додаје Филатов, нису та средства пребациле новој влади, а Вашингтон то и „не намерава да уради“.

Пета импликација обухвата да краљевство нафте испуни своју претњу и прода своја средства у САД у вредности од 750 милијарди долара. Овај потез могао би да има „непредвидиве последице на крхко међународно финансијско тржиште“, додаје аналитичар.

И на крају, амерички конгресмени су показали да им је „стављање додатних билион долара у џеп важније од гајења стратешких односа са кључним америчким савезником на Блиском истоку“, истиче Филатов. Другим речима, чини се да су амерички законодавци више фокусирани на финансијску ситуацију у САД, него на положај земље на Блиском истоку. Уколико је то тачно, Саудијска Арабија ће највероватније преуредити своју спољну политику. „У том контексту треба очекивати да високи саудијски званичници посете Москву, а посебно имајући у виду да је Русија повећала своје војно присуство у Сирији“, закључује Филатов.