Хашко тужилаштво тражи доживотну казну за Караџића

Тужилаштво Хашког трибунала је у жалби на првостепену пресуду бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу затражило да изречена казна од 40 година затвора буде замењена доживотним затвором.

Тужиоци су од жалбеног већа затражили и да Караџића прогласи кривим за наводни геноцид над муслиманима и Хрватима у седам општина бивше БиХ, дело за које је првостепеном пресудом био ослобођен кривице.

Радован Караџић (архивска фотографија)

Трибунал је др Радована Караџића 24. марта прошле године прогласио кривим за наводни геноцид у Сребреници, прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, од 1992. до '95. године.

Расправно веће је ослободило Караџића кривице по тачки оптужнице по којој је прогон муслиманског и хрватског становништва у шест општина досегао размере геноцида.

У жалби, чију је редиговану верзију суд у Хагу објавио данас, Тужилаштво оцењује да су налази из првостепене пресуде "у већини детаљни, свеобухватни и чврсти", али да због "мањкавог приступа" судија у неким њеним деловима "пресуда не одражава целокупну Караџићеву кривичну одговорност и у недовољној мери га кажњава за његове злочине".

У три од четири основе за жалбу, тужиоци тврде да су судије, погрешним тумачењем чињеница и права, дошле до неправилног закључка да Караџић у шест општина није имао геноцидну намеру да уништи Муслимане и Хрвате као етничке групе.

По жалби, тај закључак није у складу с доказима на основу којих је само расправно веће утврдило да су српске снаге, под Караџићевом врховном командом, бројним злочинима – убиствима, окрутним третманом, незаконитим притварањем под нехуманим условима, сексуалним насиљем – несрбско становништво прогнале, односно "трајно уклањале са територија на које су Срби полагали право".

По првостепеној пресуди, ти злочини су почињени у окриру удруженог злочиначког подухвата, чији је Караџић био протагониста, с циљем да се на великим деловима територије БиХ створи србска држава.

У четвртој жалбеној основи, тужиоци тврде да казна од 40 година затвора "не одражава на прави начин налазе самог расправног већа ни његову анализу тежине Караџићевих злочина".

По Тужилаштву, налази судија о Караџићевој кључној улози у злочинима у Сарајеву и Сребреници и свеобухватном удруженом злочиначком подухвату, сваки за себе, захтевају казну доживотног затвора.

"Узети у обзир заједно, представљају најтежи скуп злочина који је икада приписан једној особи пред Трибуналом и захтевају највишу расположиву казну – доживотни затвор", тврде тужиоци.

Оцењујући да би само изузетне олакшавајуће околности могле оправдати мању казну, Тужилаштво је нагласило да "таквих олакшавајућих околности у овом предмету нема".

"Неразумност изречене казне погоршана је тиме што је расправно веће пропустило да објасни зашто је изабрало казну од 40 година затвора и тиме послало поруку да Караџићеви злочини не заслужују стигму Трибуналове највише казне", пише у жалби Тужилаштва.

Караџић је у својој жалби оценио да је првостепена пресуда, коју му је изрекао Трибунал, "неправична" и да је читав процес био "мањкав".

Бивши председник Републике Српске негирао је у жалби да је доказана његова одговорност за злочине за које је неправоснажно осуђен.

У наставку поступка, оптужба и одбрана имају рок до 15. марта да, писаним поднесцима, одговоре на жалбу супротне стране. Жалбено веће ће потом заказати усмену расправу о жалбама на првостепену пресуду.

Караџић је у судском притвору у Схевенингену од 30. јула 2008. године. Власти Србије су ухапсиле Караџића, како су саопштиле 21. јула те године у Београду. Караџићеви адвокати су, међутим, тврдили да је он био ухапшен 18. јула и да је три дана држан на непознатом месту.