На данашњи дан преминуо Гаврило Принцип

  
На данашњи дан, пре 99 година, 28.04.1918. године, преминуо је Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. године. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918., мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.



У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.



Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

О ревизији историје и њеној пропаганди говори и нова књига британског публицисте и новинара Макса Хејстингса под називом "Катастрофа: Европа иде у рат 1914.", а у којој Србију дефинише као "нешто попут данашњег Ирана", односно извозника тероризма. Хејстинг у својој књиги нема дилеме да је атентат извела терористичка организација из Београда, а извршилац је био терориста Гаврило Принцип.



Ново тумачење историјских догађаја, као и пропаганда која се у том смеру ствара је узела великог маха и стварају се стереотипи како о Првом, тако и о Другом светском рату, па и недавни догађаји из ближе историје се тумаче по принципу "закона јачег", односно нпр. агресије НАТО пакта на Републику Српску, Србију (списак нападнутих држава је подужи) се у свету карактеришу као "хуманитарне" интервенције у служби "демократије".


Мурал у Андрићграду

Догађаји пред Први светски рат, као што је био и Царински рат, јасно говоре да су ондашње завађене империје само чекале повод, а атентат у Сарајеву је био само окидач и изговор за напад на ионако изнурену Србију из претходна два Балканска рата. Србија је прескупо платила цену, а велики део становништва је заувек нестао како би јужнословенски народи били слободни.