Преговори између Палестине и Израела: још један покушај пресецања гордијевог чвора

Тешким послом назвао је председник САД Барак Обама директне преговоре између Палестинаца и Израелаца, који започињу у Вашингтону. Превише је трновит био пут ка дијалогу и нико се не усуђује да предвиди његов исход.
 

Америчка дипломатија преузела је на себе улогу координатора преговарачког процеса пошто је на пролеће ове године квартет блискоисточних посредника позвао палесинце и израелце да се врате на директан дијалог без прелиминарних услова. Да подсетимо да осим САД у квартет улазе Русија, ЕУ и УН.
 

Главни циљ преговора Бењамина Нетењахуа и Махмуда Абаса је формирање независне Палестинске државе. Шеф америчке администрације, испољивши опрезни оптимизам, изјаво је да се не сме искључивати било који развој догађаја: како успех, тако и неуспех. За Обаму после неуспеха у Ираку и Авганистану сада је једноставно неопходна било каква дипломатска победа. Зато он тако активно лобира за палестинско-израелске контакте. И чак наводи рокове регулисања - годину дана. Председнику је важно да подигне рејтинг своје странке уочи новембарских прелиминарних избора за Конгрес.
 

О свом виђењу перспектива преговора за Глас Русије говорио је посланик израелског парламента из партије Ликуд Зев Ељкин.
 

Не мислим да можемо бити чврсто убеђени у позитиван исход преговора, посебно узимајући у озбир то да на палестинској страни постоји раскол и Абас реално представља само половину територије Палестинске аутономије. Влада Хамаса у Гази веома се противи преговорима, што, наравно, чини ситуацију још сложенијом.
 

Заиста, почетак преговора био је помрачен терористичким испадима радикалних исламиста из покрета Хамас. Четворица Израелаца су погинула, има рањених. Једна од жртава је трудна жена. И Абас и Нетењаху осудили су ове акције. Ови догађаји још једном су показали у каквом контексту се дешава обнављање контаката.
 

Палестинци и израелци подељени су непомиривим противречностима. Једино у чему у стране сагласне јесте консензусна форма преговора „две државе за два народа". Али она захтева решавање многих питања, која, у суштини и чине предмет дијалога. Сада се камен спотицања састоји у политици Израела за формирање јеврејских насеља на окупираним територијама. Са дијаметрално супротних позиција Палестинци и Израелци прилазе питањима граница будуће палестинске државе, поделе Јерусалима и повратка избеглица. Ту ће бити врло сложено наћи компромис.
 

Ма колико то звучало парадоксално, али резултат садашњих преговора може да буде очување статуса кво на Блиском Истоку. Неће ли испасти тако да ће преговори тећи ради самих преговора, а насиље ће остати фактор који одређује живот региона?