Пепео Беслана - лек од равнодушности

Минут ћутања, два ударца звона и 336 белих балона пуштених у небо. У севрерносетинском граду Беслану данас се одаје пошта жртвама трагичних догађаја из септембра 2004. године. Тада су терористи заузели градску школу број 1. У терористичком акту погинуло је преко 300 особа, већином деце. Тадашњих догађаја сећа се цела земља. Трећи септембар у Русији је Дан солидарности у борби против тероризма.
 

Меморијални митинзи одржавају се у свим руским градовима. Њихови учесници сећају се страшних експлозија у стамбеним зградама у Вологодонску и Москви 1999. године, отмице талаца у Позоришном центру на Дубровци 2002. године, трагедије 11. септембра у Њујорку и недавних терористичких аката у московском Метроу. И, наравно, узимању талаца и погибије деце у Беслану.
 

Где су корени такве појаве као што је тероризам? То покушава да схвати и о томе данас спори читава армија стручњака. Они се у крајњој линији слажу у једном - терористички акт је потребан злочинцима да привуку јавно мњење. Терористи покушавају да делују на масовну психологију, показују своју спремност да иду до краја, не ценећи чак ни сопствени живот. Међународна заједница са своје стране улаже све напоре како не би допустила нови Беслан или 11. септембар. Између осталог, руске власти мого су учиниле после трагедије у Северној Осетији, истакао је у интервјуу за Глас Русије члан Комитета за безбедност Државне думе Александар Гуров.
 

Усвојен је Закон о супротстављању тероризму, који за сада нема аналога у Европи. Ојачана је материјална и оперативна база - о томе сведочи у крајњој линији ликвидација на десетине терориста у последњих годину дана. Друго - успостављен је агентурни, оперативан и обавештајан рад. Зато је спречено преко 500 терористичких аката у року од годину дана и не само на Северном Кавказу. Немогуће је рећи да је урађено све стопостотно. Од тероризма се, наравно, не можемо заштитити сто посто. Али опасност се може свести на минимум и по мени то је учињено.
 

Ових дана жртве терористичких аката се помињу не само у Русији. Већ шест година на годишњицу трагедије у Беслану разлеже се дуготрајни звук звона у италијанском граду Тренто. Назив северносетинског града постао је симбол вечитог сећања за читав свет, каже председник друштвене непрофитне Асоцијације Енио Бордато.
 

На прву годишњицу трагедије, 2005. године, и на пету, 2009. године, наша Асоцијација је одала пошту бесланској деци ударом „звона палих" у Лорету. Значај тог звона у историји веома је велик, пошто оно има дубоки смисао у историји човечанства. Оно је направљено од претопљених топова и другог оружја зараћених армија Европе из доба Првог светског рата. И свако вече у 21.30 звоно звони у знак сећања на пале у том рату. Два пута звоно је звонило у знак сећања на бесланску децу. Али свако вече када звони звоно, ми се сећамо ове трагедије, како више никада и нигде на свету не би убијали децу. Како би Беслан постао вечити симбол сећања за читав свет.
 

У историји сваке земље вероватно постоје догађаји који збијају редове унутар нације, никога не остављају равнодушним. После трагедије у Беслану, после погибије деце, нико и нигде више неће ризиковати да назове терористе борцима за слободу. У очима сваког нормалног човека то су нељуди, којима нема места у људском друштву.