Москво, волим те

Првог викенда септембра, када главни град Русије, Москва, обележава свој 862. рођендан, на екранима ће се појавити филмски алманах Москво, волим те.
 

Каква је она, престоница Русије на почетку 21. века? Како живе московљани и многобројни гости главног града и зашто воле овај суманут град, који кључа од страсти? На ова питања покушало је да одговори 18 руских режисера, направивши сваки своју причу. И мада су они учинили то после већ чувеног филмског аламанаха Париз, волим те и истог таквог о Њујорку, тешко да то може да умањи интересовање руских грађана за филм. Напротив, убеђени су аутори, „своја кошуља" је, како гласи изрека, ближе телу. Између осталог, идеју за филмски алманах о љубави према Москви појавила се код продуцентра и режисера Јегора Кончаловског као алтернатива учешћа у француском пројекту, каже он.
 

У Паризу ми је својевремено било понуђено да учествујему њему, чак је и продуцент појекта долазио у Москву... То ме је подстакло на помисао - зашто да не направимо сличан пројекат унашој дивној престоници Москви? Са једином разликом што је Париз, наравно, град у којем вероватно сваки режисер светског гласа може да нађе причу за њега везану. Москва, нажалост, за сада не може тиме да се похвали.
 

Могуће да би ту тврдњу оспорио и Пољак Кшиштоф Зануси, који је више пута изјављивао љубав руској престоници, и Француз Клод Лелуш, који је управо у Москви спознао своју жељу да снима филм. Али и строго руска варијанта филма достојна је пажње. Овде постоји таква разноврсност сижеа и стваралачких рукописа! Јер међу ауторима су и ветерани, од 90-годишњег Георгија Натансона, па до Мурада Ибрагимбекова и увек провокантног Ивана Охлобистина из генерације 40-годишњака, а има и млађих.
 

Смешне, романтичне и дирљиве историје: с љубављу, издајом, бандитским расправама... Са разочарањем и надом... Нежност према Москви, чини се, провејава из самих назива новела: Осмех летње ноћи, Етида у светлим тоновима, У центру ГУМ-а код фонтане. Али Москва има много лица - и у животу, и у филмским причама, које нису увек превише веселе. Овде је и професионални убица, и радница московског метроа која практично не види дана, али слика дивне осунчане пејзаже, и старац који умире у самоћи, и обични службеник, који је убијен сивилом свакодневице и чији живот мења случај...
 

Било је најтеже одабрати сиже, признао је координатор пројекта Јегор Кончаловски. Мислио сам да ћу оседети на том пројекту, жалио се он. Толико је тешко спојити у једну целину ауторски филм потпуно различитих уметника! Артјом Михалков, који у пројекту учествује ако режисер, и као глумац, своју новелу је назвао на енглеском „Џоб", пошто она говори о руском момку који покушава да се запосли у енглеској компанији.
 

Дух Москве, чини ми се, каже Артјом Михалков, постоји у самој причи о томе да данас живимо у мегаполису у којем је много страних компанија, које диктирају своје услове; о томе да нас са свих страна окружују брендови...
 

Шта да се каже... знакови времена... А пре пола века Артјомов отац, истакнути режисер Никита Михалков дебитовао је у филму такође посвећеном престоници - Корачам по Москви. Али тада је то био сасвим другачији град, помало наиван, много скромнији и искренији! Филм је ушао у ризницу светске кинематографије. На шта може да претендује нови филм Москво, волим те, показаће време.