Срби поново под Турцима

Србија постаје држава с ограниченим суверенитетом не само у односу на западне менторе и протекторе владајуће коалиције, већ и у односу на неоосманлијску владу у Анкари, оцењује за “Вести” политички аналитичар из Чикага др Срђа Трифковић.

Да ли се с неосманизмом могу повезати муслимански захтеви за аутономијом у рашкој области?

-На 500.000 квадратних километара Балкана данас живи око 60 милиона људи. Православни хришћани - Грци, Бугари, Срби и словенски Македонци имају танку већину, једва изнад 50 одсто. Муслимани - 12 милиона њих у европском делу Турске и приближно још толики број Албанаца, словенских муслимана и етничких Турака ван Турске - чине око 40 одсто; док католика (углавном Хрвата) има тек седам одсто. Ове заједнице не живе данас, нити су икада живеле у мултикултурном складу. Већина балканских муслимана живи у компактним појасевима територије дуж Трансверзале.

Постоје само две значајне пукотине у том ланцу. Једна је у источној Македонији, а друга у троуглу Нова Варош - Пријепоље - Пљевља у Рашкој области, дуж пута и железничке пруге Београд-Бар. Тако Санџак представља једну од најкритичнијих геополитичких тачака на Балкану. За исламисте, кључна демографска пукотина дуж зеленог ланца постоји у три општине у Србији - Прибој, Нова Варош и Пријепоље. У општинама Сјеница и Тутин Срби постоје још само у траговима, а у Новом Пазару убрзано нестају.

Где је у томе улога Турске?

-Турска је активно укључена у премошћавање те критичне недостајуће карике на коридору зелене трансферзале, уз несхватљиву спремност званичног Београда да јој тај посао максимално олакша. У односу на Зукорлића Турска сада лукаво игра улогу “доброг полицајца”: само препустите нама тај ваш проблем, Ердоганова је порука Тадићу, ми ћемо га држати под контролом кад ви то већ не можете или не смете.

А шта на то каже Београд?

-Прихватање институционализованог присуства Турске као легитимног учесника у домаћим и регионалним политичким процесима, па и арбитра у њима, од стране званичног Београда представља појаву без преседана. Може се упоредити с улогом СССР-а у сателитским земљама источноевропске “братске заједнице” пре Горбачова. Србија тако постаје де факто држава са ограниченим суверенитетом не само у односу на западне менторе и протекторе владајуће коалиције, већ и у односу на неоосманлијску владу у Анкари. Ноторна чињеница да за дуги низ година нема ни говора о уласку Србије у ЕУ иде наруку турским амбицијама јер се званични Београд изненада нашао без алтернативних опција и без идеја, да паре не помињемо.

Како на неоосманизам гледају Вашингтон, Брисел и Москва?

-Америци одговара да Турцима да отворен терен на Балкану за стварање сопствене сфере интереса. Брисел Турцима нуди Балкан као утешну награда, имајући у виду да Анкара у ЕУ никада неће бити примљена. Русима, пак, одговара стратешко партнерство са Анкаром пошто се Москва нада да ће турски утицај на Кавказу и у Централној Азији представљати противтежу радикалном вехабитском исламу.

Шта је циљ концепта Зелене трансферзале?

-Да се означи дугорочни циљ идеолога исламизма, на Балкану и шире, стварања географски непрекинутог ланца већинских муслиманских заједница или заједница под доминацијом муслимана који ће се пружати од Турске на југоистоку до Цазина у БиХ на северозападу, као и да се ојача етнорелигијска самосвест међу традиционално муслиманским заједницама на Балкану.

Да ли је у току исламски препород?

-Стопа демографског раста је негативна у свим земљама региона с хришћанском већином, у некима катастрофална. Насупрот томе, муслимани имају највећу стопу прираштаја у Европи, а Албанци су на врху листе. Ако се тренд настави, муслимани ће имати просту већину на Балкану до краја идуће деценије.