Патријарх Кирил се састао са далекоисточним Корјацима

Поглавар РПЦ патријарх Кирил, који се налази у поссети руском Далеком Истоку, састао се са Корјацима, малом етничком групом северних народа Русије, која живи за западу Камчатског полуострва, у малом месту Палана.

Данас се из Петропавловска Камчатског у Палану може стићи само ваздухом. Локално становништво практично је у потпуности одвојено од копна, живи на рачун рибарства и горивне индустрије.

Историја насеља започела је 1697. године, када је у ова сурова места стигао одред козака. Почетком 20. века овде је живело око 200 људи - углавном Итељмени и Корјаци, представници малих народа Русије. Сада у насељу живи 3500 људи. При чему део њих до данас су пагани, без обзира на покушаје православних свештеника да их упознају са текстовима Светог Писма. Приче о Исусу Христу, Светој Тројици и Деви Марији Корјаци слушају са великом пажњом. Ипак затим иду шаманима и под звуке бубњева почињу да разговарају са духовима. Мада се према православљу односе са посебним поштовањем.

На састанак са Поглаваром РПЦ дошло је неколико стотина Корјака. Патријарха Кирила гледали су са интересовањем. За неке од њих поглавар РПЦ је као главни дух који има материјално обличје.

За патријарха Кирила сусрет са Корјацима није ништа мање интересантан, он се први пут састајао са овим исконским народом Камчатке.

Корјакија није баш тешко место у Русији. Дивна природа, богата територија. Али, наравно, постоје околности по којима се Корјакија разликује од других места. То је сурова клима. Вероватно је потребно родити се овде или дуго живети како би ова сурова клима постала твоја клима.

По мишљењу патријарха Кирила, ма колико тешко да живи човек, ма колико била сурова клима, важно је очувати морално начело које постоји у свим религијама.

Где год да живи човек, у Корјакији или у Москви, на крају крајева све зависи од онога што је унутар самог човека, колико је он јак, колико уме да управља самим собом. Зато што је човек сам себи главни непријатељ. Ако се живот уређује погрешно, ако се живот уређује на основу животињског инстинкта, када човек живи и ради само да би задовољио свој инстинкт, он себе разара. У том смислу срећа зависи у многоме од нас, мада још једном хоћу да кажем да и друштво, и држава треба такође да буду солидарни са онима којима је ова солидарност посебно потребна. И Русија мора да помаже малим народима, и да помаже таквом месту као што је Корјакија, где се чува аутохтона култура, народ  опстаје, језик се чува, што је невероватно драгоцено.

РПЦ заједно са државом данас улаже напоре ради очувања корјачког народа, развоја његове културе. Самим тим чува се свет који је замислио Бог, сматра поглавар РПЦ. Бог је створио свет таквим да је у њему невероватна разноврсност. Да нас је Он створио све једнаке, сместио би нас у једнаке услове, и то не би био Бји свет, не би било лепоте тог света, подвукао је патријарх Кирил.