Свети архијерејски Сабор СПЦ је на овогодишњем редовном мајском заседању одлучио да у току ове године молитвено и достојанствено обележи 1000. годишњицу оснивања Охридске Архиепископије.
Сабор је поздравио правоснажну одлуку Великог савета Европског суда за људска права у Стразбуру, којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вере и савести, одбијајући да региструју канонску Охридску Архиепископију.
Највише законодавно тело СПЦ, којем су присуствовали сви архијереји, саслушало је извештај о току припрема за прославу 800. годишњице самосталности (аутокефалности) СПЦ.
Сабор се упознао са садржајем извештаја о радовима на осликавању и украшавању Спомен храма Светог Саве на Врачару, о црквеној просвети, са радом Светог синода, Патријаршијског управног одбора, Фондације за Косово и Метохију, Добротворне фондације СПЦ „Човекољубље“, Поклоничке агенције „Доброчинство“, Информативне службе СПЦ, саборског Одбора за Јасеновац и Верске службе у Војсци Србије и Оружаним снагама БиХ, као и са садржајем извештаја епархијских архијереја о њиховом архипастирском раду.
На основу тих извештаја, највише законодавно тело СПЦ је констатовало да је све више проблема по епархијама: драстично се смањује број становника у сеоским срединама, па тако и број верника. Бела куга хара свугде тако да Србима прети демографска катастрофа.
„Албански екстремисти и даље, све провокативније, делују не само на КиМ, него и у Епархији врањској (Прешево). Румунски пропагандисти интензивирају своје деловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској, а то чине у оквиру етнофилетистичког и политичког пројекта румунизације влашког и влахојезичног дела становништва Источне Србије“, наводи се у саопштењу.
На сличан начин, додаје се, поступају и извесни бугарски кругови у Епархији врањској (Босиљград).
Особито је, истиче се, алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, „фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на србски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет“.
Сабор је са задовољством истакао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспрекорни, у духу јединства и љубави уз „жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве, са којом смо све до недавне прошлости били једно по Богу, и бесмислене иницијативе Бугарске патријаршије да се незвано и неканонски умеша у питање решавања статуса расколничке ’Македонске православне цркве‘“.
Истовремено, Сабор је изразио своју пуну солидарност у „страдалној братској љубави, са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеној најгрубљем гоњењу од стране садашњег режима у Кијеву“.
Архијереји су размотрили примедбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ.
Констатовано је такође да су односи са Римокатоличком црквом, црквама реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, указују, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом, у којој, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји и „добар број бискупа неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике“.
Сабор је посебну пажњу посветио светињи брака и породице и потврдио своју прошлогодишњу одлуку о оснивању посебног одбора при Светом синоду који ће се бавити том проблематиком.
Саопштено је и да је у Светом синоду престао мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог патријарха Иринеја, епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.
