Савет министара ЕУ спремио нацрт закључака шефова дипломатија ЕУ о Србији. За брзину преговора са ЕУ кључни владавина права, Косово и усклађивање са спољном политиком ЕУ, наводи Бета.
У документу у који је имала увид агенција Бета каже се да је за Београд и Приштину „нормализација односа с Приштином, укључујући правно обавезујући споразум, кључно битна за њихов напредак на европском путу и суштински важна за постојану регионалну стабилност“.
Такође, поздравља се „после дугог кашњења покренути рад“ на изради статута Заједнице србских општина у складу с Бриселским споразумом и очекује се од обе стране да се „конструктивно ангажују у спровођењу постигнутих договора“, укључујући „превазилажење препрека у примени споразума о енергији“.
Савет министара позива Србију да учини важне кораке у реформи владавине законе, посебно кад је реч о независности и делотворности правосуђа, уз „опипљиве и сталне резултате“ у истрагама и пресудама везаним за сузбијање корупције, организованог криминала и прања новца, стоји у нацрту закључака о проширивању о којем расправљају министри ЕУ.
„Помањкање напретка на пољу слободе изражавања изазива све већу забринутост“, такође се подвлачи и каже да српске власти морају „јамчити безбедне услове неометаног упражњавања слободе изражавања и независности медија као приоритетног задатка, укључујући јачање напора за истрагу напада на новинаре“.
Савет министара ЕУ поздравља наново истакнуту преданост српске Владе европским интеграцијама као стратешком циљу, истичу шефови дипломатија ЕУ и подвлаче да то делотворније и недвосмислено треба да се предочи и у јавној расправи.
„Хитно је потребан помак у раду независних тела и демократских установа, укључујући и парламентарни надзор, као и уставне реформе“, навод се у нацрту и тражи „напредак у ваљаном раду независних тела, демократских установа, парламентом надзору и уставној реформи“.
Такође се наводи да Савет министара поново позива Србију да се постепено усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у складу с преговарачким оквиром, „и првенствено преокрене садашње одступање од тога“. Ту се, пре свега мисли, на политику Србије према Русији која је под санкцијама ЕУ.
Од Србије се тражи и да се „уздржи од удаљавања од заједничке политике ЕУ о визама“, уз опаску да је „разлог забринутости“ нова пракса Србије кад је реч о склапању споразума с државама у свету.
Кад су у питању економске реформе, министри ЕУ повољно оцењују напредак и охрабрују Србију да додатно побољша услове пословања, „ухвати се у коштац с јавним дугом и оде даље у спровођењу структурних реформи, нарочито у енергетици и транспорту, тржишту рада, пореској управи, јавним набавкама, укључујући приватизацију државних предузећа“.
