Или ћирилица или казна милион динара

Влада Србије формираће савет за србски језик чији ће посао бити да брине о поштовању службене и јавне употребе србског језика и ћириличког писма. Савет ће имати девет чланова који ће се, паралелно са Одбором за стандардизацију србског језика, старати о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма.

Ово је део новина које је, како "Новости" сазнају, Министарство културе предложило Влади Србије, а које би требало да се примене изменом и допуном Закона о службеној употреби језика и писама. Недавно је и министар културе Владан Вукосављевић изјавио да је предлог упућен Влади Србије, те да ће он ускоро ући у редовну процедуру, али и да очекује полемику поводом измена овог важног закона.

Чланове савета за србски језик именоваће Влада Србије, а извештај о раду подносиће Скупштини најмање једном годишње. Пет чланова ће предлагати Одбор за стандардизацију србског језика, а четири министарства за културу и просвету.

- Савет анализира и даје мишљење о стању службеног језика и матичног писма у Републици Србији и на србском језичком подручју, даје сугестије у креирању и спровођењу језичке политике, даје предлоге за развој и унапређење стања службеног језика и матичног писма - наведено је у документу у који су "Новости" имале увид.

Обавезе савета биће и да даје сугестије и предлоге за уређење других питања у области службеног језика и матичног писма, као и међуресорне сарадње. Прописано је да савет буде формиран шест месеци после усвајања измењеног закона.

На србском језику, ћирилицом, како је предвиђено, обавезна је комуникација у правном промету, посебно за навођење назива, седишта и делатности предузећа, назив робе, упутства за употребу неког производа, декларације за производе, гарантне листове, рачуне, потврде...

Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на србском језику, ћирилицом. Исто важи и за образовне и научне установе и медије чији оснивач је држава, који имају државни капитал, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама. Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе и предузећа са већинским државним капиталом, као и професионална и струковна удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу.

Предложени закон дефинише латиницу као помоћно писмо, те ако се нешто исписује на оба писма, ћирилица мора да има предност.

Уколико институције које имају обавезу да користе ћирилицу прекрше ову одредбу, одговорно лице биће кажњено од 5.000 до 100.000 динара. Казна за предузеће које латиницом испише назив робе и услуга, упутство за употребу, декларацију или гарантни лист биће од 500.000 до милион динара, а одговорно лице у организацијама које игноришу ћирилицу биће кажњено до 70.000 динара.

Постоје и изузеци од службене употребе језика и писма, и то када је реч о приватној комуникацији, писању и употреби личних имена, двојезичким публикацијама и компјутерским програмима, прихваћеној научној и техничкој терминологији, научним и уметничким делима, као и научној и образовној делатности школа на страним језицима. Изузете су и марке произвођача и робе и ознаке порекла робе и услуга.

МАЊИНСКА ПРАВА

ДЕФИНИСАНА је и службена употреба мањинских језика. Прописано је да мањинске заједице имају пуна права на службено коришћење матерњег језика, у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима.

Н.Мићевић, Новости