Сваки трећи запсолени издржава још двоје-троје укућана

Сваки трећи сиромашни грађанин БиХ у 2009. био је запослен, показује извештај Светске банке. Сиромашни радници уједно су и најбројнија група оних који живе у беди, а према подацима Агенције за статистику БиХ, један хранилац породице издржава двоје-троје укућана.


Седам од десет сиромашних живи у домаћинствима на чијем су челу особе које немају више од основног образовања. Ти издржавани чланови породице троше осам одсто мање од оних чији домаћин има средњу школу, а за четврину мање од оних које издржавају запослени са вишом стручном спремом.


На све то стандард становништва последњих месеци пада јер је и „статистичка“ просечна плата на низбрдици. Тако је радник у прерађивачкој индустрији у РС у августу месечно у просеку зарадио 551 КМ, што је мање за 18 КМ мање него у јулу. С тим износом није могао да прехрани породицу јер је само за месечне трошкове хране четворочлане породице потребно око 590 КМ. Да напуни целу потрошачку корпу од 1.639 КМ морао би да обезбеди три своје плате. У удружењима потрошача кажу да се код нас, као и у свим сиротињским земљама, умеће преживљавања своди на задуживање и минимално задовољење потреба. Купује се јефтинија, а заситнија храна. Највише се троши брашно, хлеб и тестенина. За млеко се некако нађе, али трошимо дупло мање меса него становништво у Европској унији. У односу на њих домаће становништво једе и 20 одсто мање воћа.

„Само на трошкове становања одлази 18,8 одсто кућног буџета, а 36,24 одсто на храну. Иако је просечна плата у РС 785 КМ, када се она посматра посебно по секторима, слика је сасвим другачија“, тврди секретар Покрета потрошача РС Драгован Петровић. Он каже како цене у РС за сада мирују, али се ни животни стандард не помера набоље. „Док год не покренемо привреду и док се не почну отварати радна места бољој куповној моћи не можемо се надати“, поручује он.

Из Удружења потрошача БиХ упозоравају да у БиХ 18 одсто грађана БиХ живи са три марке дневно, за шта се може купити хлеб и млеко. Председник Удружења Месуд Лакота каже како онда не чуди што је већина породица задужена до гуше, а кредите подиже да би преживели. У прилог томе говоре и подаци Светске банке - скоро 74 одсто домаћинстава која су била задужена користило је најмање петину свог дохотка за враћање дуга. Чак 59 одсто за серивисирање дугова трошило је више од 30 одсто примања. Животни стандард у последњих пет година није се померио ни за центиметар јер је и 2005, као и данас, за задовољење потреба једне четверочлане породице било потребно две до две и по плате. Лакота тврди да реално лошије живимо него лане. „Међутим, и то се рачуна према статистичким подацима, по којима је тренутна плата у БиХ 800 КМ, али треба имати на уму да армија људи ради код приватника за 400 КМ. Само 17 одсто омладине ради, а половина пензионера месечно прими око 290 КМ. Ако само једна особа у домаћинству има примања, онда је ситуација катастрофална“, упозорава Лакота. Иначе, млади уместо да раде, седе кући, а издржавају их родитељи - стопа незапослености најпродуктивнијих у доби између 25 и 49 година је поражавајућих 25 одсто. Он додаје да се многе породице „држе“ захваљујући рођацима у иностранству који им шаљу новац.