Подвиг српских витезова

ДАНИЛОВГРАД - Представници СНС-а у Даниловграду прексиноћ су предавањем свечано обиљежили 211 година од боја на Мартинићима. О тој теми говорили су историчари: др Вукић Илинчић, др Жарко Лековић, др Предраг Вукић и Перо Радоњић, кустос Завичајног музеја. Како је објаснио Радоњић локална власт у Даниловграду већ годинама организује прославу мартинићке битке 11. а не 24. јула, како би требало и како је сам Петар И записао.
- Он јасно каже да се бој те далеке 1796. године на Мартинићима одиграо на празник Свете Ефимије, а тај дан по црквеном календару је 24. јул. Међутим у локалној власти то не поштују већ организују свечаност у погрешно вријеме. Поред тога, на њиховим приредбама упорно се заобилазе дјелови из говора Светог Петра гдје он говори о српским витезовима. Да би се та неправда исправила и битка приказала у правом свијетлу организовали смо ово предавање – рекао је Радоњић.
Др Лековић говорећи о мартинићком боју истакао је да је побједа над Турцима била увод у стварање двије српске државе и обједињавања црногорских племена.
- Приликом говора на Слатини Свети Петар је јасно рекао шта мисли о народном идентитету Црногораца и Брђана и назвао их је Србима. Насупрот њима нашла се војска Махмут паше Бушатлије која је већином била састављена од Албанаца и муслимана из Малесије, а и Силан паша осјећао се као Албанац, иако је био потомак Црнојевића – истакао је Лековић и додао да су Турци хтјели да Бјелопавлиће и Пипере казне за непослушност, па су због тога и покренули војску на та племена. Међутим, у помоћ Брђанима дошли су Црногорци и до главног окршаја је дошло 24. јула. По највјеродостојним подацима Турака је било око 18.000, док је владика Петар има око 3000 војника.
- Главнина турске војске налазила се код брда Височице, док су наше снаге биле у Слатини – примјетио је Лековић и наставио да је након побједе свечана парада је одржана на Цетињу 25. јула. Подвигом на Мартинићима онемогућен је великоалбански пројекат државе, а постављени су темељи нове државе – Црне Горе и Брда.
Др Вукић је нагласио да је Свети Петар уочи мартинићког боја упутио проглас народу у којем их позива да сачувају „славеносрпску искру слободеЋ у Црној Гори.
- По томе је он јасно одредио национални карактер Црне Горе, а било му је и јасно каква је опасност за његову државу Махмут паша. Нажалост, нијесу сви у старој Црној Гори били за сукоб са скадарским пашом, па су Црмничани због страха од одмазде одбили да пошаљу војску на Мартиниће. Ипак, Свети Петар је успио да организује војску и да потуче Турке – напоменуо је Вукић. Он је говорио и о плану Светог Петра из 1807. године о стварању славеносрпског царства све до Дубровника. Тај план је послат руском цару, али велике силе су имале друге намјере са Балканом, па се визије цетињског владике о васпостављању српске средњовјековне државе нијесу оствариле.
О српском опредјељењу митрополита, а потом и световних владара Црне Горе, из куће Петровића више је говорио др Илинчић. По његовим ријечима Свети Петар је и правно утемељио нову државу дарујући јој законе попут Стеге а потом и имовинског законика.

Помирио Бјелопавлиће

Перо Радоњић је говорио о времену уочи боја на Мартинићима. Он сматра да су половином 18. вијека Бјелопавлићи много страдали од Турака и да је више од 300 племенских првака побијено. Уз то племе је било подијељено, а харала је и крвна освета.
Свети Петар је пуно учинио да се племе помири и само такво се оно могло супроставити скадарском паши. Под вођством владике било је око 3000 војника, двије трећине су били Бјелопавлићи и Пипери, док су остали били из старе Црне Горе. Насупрот њима било је 18.000 Турака, што је много прихватљивија бројка од оне која се често користи, а говори о тридесет и више хиљада војника под пашином командом – вели Радоњић.