Без старосног ограничења за медицинске апарате

Неисправни, неатестирани или лош медицински уређај не може ући у државну здравствену установу, нити државна здравствена установа може сама, без одобрења Министарства здравља, да увезе скенер или рендген апарат, чак и када има новац да их сама купи.
Ово за „Политику” тврди магистар медицинских наука, доктор Томислав Стантић, однедавно државни секретар у Министарству здравља.
Куповина медицинске опреме која се плаћа из буџета, како објашњава др Стантић, иде путем тендера, а обавља се преко Министарства здравља или то ради здравствена установа ако је Министарство здравља пренело овлашћење на установу. Важно је да грађани знају да при Министарству здравља постоји Комисија за здравствену технологију која даје дозволу да се одређеној здравственој установи прибави неки медицински апарат и заправо одобрава набавку. У државне установе, дакле, на тај начин стиже нова опрема, али када је реч о приватним ординацијама, др Стантић каже да су „ствари мало компликованије”. Иначе, др Стантић је донедавно, док није постављен на функцију државног секретара, био власник приватне ординације, али, како каже за „Политику”, сада више нема приватну ординацију да не би био у сукобу интереса.

– Власници приватних ординација углавном купују половну опрему. Истина је да ми у Министарству здравља у овом часу немамо детаљан списак која ординација какву опрему има, али Министарство здравља има посредан увид у стање опреме у приватним ординацијама преко инспекцијских служби. Седам, осам дозвола је потребно да би се отворила једна приватна ординација и добила дозвола за рад, али и за употребу медицинских апарата и сигурно да држава има увид у то – каже др Стантић.

Државни секретар најављује да ће ускоро у Министарству здравља бити формирана посебна служба која ће се бавити приватном праксом, а која ће имати и потпуно прецизне податке о томе шта је и где од медицинске опреме набављено.

– Сада увид имамо преко инспекцијских служби, које су део Министарства. Сва радиолошка опрема мора да буде прегледана и атестирана да би се утврдило да ли је безбедна за пацијенте и то раде Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Карајовић” или Институт „Винча” – тврди др Стантић.

Истина је да, како каже наш саговорник, немамо закон који би лимитирао колико година један медицински уређај може да се користи или колико максимално може да буде стар па да се користи, као што, на пример, може да се уради са аутомобилима за које се инсистира да имају евро три мотор да би могли да буду увезени у Србију. Понавља да у државну установу не може да уђе лоша опрема, или да се увезе апарат а да није правилно атестиран. Здравствене установе не могу саме да одлуче да ће купити скенер, јер постоји такозвани план мреже здравствених установа – домова здравља, болница, клиничких центара – и Министарство здравља одређује да ли је на том нивоу здравствене заштите у одређеном крају такав апарат заиста неопходан.

Када је реч о уређајима и апаратима за лечење који су стигли из хуманитарне помоћи, ситуација је другачија. Било је уређаја који су и у државне здравствене установе стизали по оној народној да „нико не поклања нов капут”, али и великих донација потпуно нових уређаја, најсавременије генерације, директно из фабрика. Подсећамо на велику донацију владе Јапана народу Србије, у којој је током три године у четири клиничка центра у Србији стигла медицинска опрема вредна од 10 до 11 милиона долара, међу којима су били скенери, покретни рендгени и велики број малих медицинских уређаја. Али, с друге стране, у првим данима после октобарских промена, многи ЕКГ апарати, ултразвучни уређаји, чак и скенери стигли су као донације пошто су претходно одрадили знатан радни век у неким европским болницама. Међутим, др Стантић тврди да су и сви апарати из донација који улазе у државне здравствене установе безбедни за пацијенте, као и за особе које раде са овим уређајима, јер о њиховој исправности редовно брину и контролишу је овлашћени Институт за радиолошку заштиту „Карајовић” и Институт „Винча”.