Непожељни комшија

Они који воде рат с кртицама знају колико су ове мале напасти упорне у бушењу ходника испод површине земље упркос разним покушајима да се отерају. При том је за угрожене власнике травњака, башта или пластеника отежавајућа околност то што је кртица предложена за Црвену листу угрожених врста кичмењака, другим речима, заштићена законом.

Да се разумемо, овај бубојед је врло корисна животиња јер годишње поједе око 10 килограма ларви штетних инсеката и тако смањује њихову бројност у земљи. Посебна посластица су му глисте, а не прашта ни сопственој врсти ако залута у његов тунел. Изузетак су јединке супротног пола у време парења које траје од марта до маја. Осим тога што нам припомажу једући штеточине, кртице копајући подземне ходнике доприносе бољој проветрености и мешању земље, па ипак су непожељне јер својим активностима, а стручњаци кажу да знају да ископају и до две хиљаде квадратних метара кртичњака, чиме не само да нарушавају изглед дворишта, баште или неке зелене површине, већ и оштећује корен биљака. Међутим, треба знати да се оне, за разлику од слепог кучета, не хране биљкама.

Спора, а неухватљива

Како отерати једну тако корисну животињицу тешку од 60 до 120 грама и дугу једва 15 центиметара, која није кадра да побегне ако се нађе на површини земље будући да су јој ноге постављене бочно због лакшег кретања кроз тунеле? Тешко, јер ретко излази на светлост дана, а у тунелу је свој на своме, добро плива и гњура па се воде не боји, а своје царство нерадо напушта. У неким земљама користе клопке – живоловке у које их хватају, а онда их преносе на друга станишта. Ова мера је скупа пре свега због напора да се сачувају у животу јер због интензивног метаболизма, дневно поједу количину хране која готово достиже њихову тежину, не смеју да остану без ње дуже од шест сати. У супротном, угину. Занимљиво је да европске кртице, за разлику од америчких, лакше преживљавају неповољне услове јер праве резерве „чувајући” у својим магацинима живе глисте. Хранећи се глистама немају потребу за водом, у противном морају да обезбеде извор.

– На тржишту се појавила нова генерација репелената (средстава за терање кртица) у облику прашкова направљених од мокраће грабљивица (ласице, куне, риса) чијег се мириса кртице плаше и нагони их да „промене” територију. Међутим, код нас их још увек нема, каже доцент др Бојан Стојнић, с Института за фитомедицину Пољопривредног факултета у Београду.

Један од начина борбе јесте и гајење биљке рицинус, затим затварање кртичњака крпама натопљеним у нафту, разређивач или нешто слично што има јак, непријатан мирис... Сва ова средстава присиљавају кртице да побегну, али се враћају чим се тунел проветри.

Уши нема, али чује

– У последње време је све више ултразвучних електронских растеривача у облику сонди који се закопавају мало испод површине земље и вибрирају у одређеним интервалима на фреквенцијама од 300 до 400 херца коју наше ухо не региструје, а кртице иритира – објашњава наш саговорник. – Кртице имају развијен слух, али вибрације осећају и целом површином коже која је осетљива на разне надражаје и, у поређењу са другим сисарима, имају највећи број чулних ћелија по јединици површине.

Кртица живи 8–10 година, а на свет донесе 2–4 младунца

У оптималним условима ултразвучни уређај покрива површину од око 1.000 квадратних метара. Међутим, његова ефикасност зависи од подлоге – вибрације се боље преносе кроз тврду подлогу него кроз хумус, па ако је слој хумуса плитак, сонду треба укопати кад се дође до тврде подлоге. Додатни проблем су препреке као што су зидови, ограде, цеви, насуте јаме... У таквим случајевима треба рачунати на мањи радијус деловања уређаја или, евентуално, постављање више сонди. Звук понекад може да буде блокиран неким другим јаким извором или вибрацијама, рецимо оним које настају због саобраћаја, а које кртицама не сметају јер су се навикле на њих.

У нашој земљи се од свих средстава за сузбијање кртица могу купити само димне патроне и овај уређај. Поред њих постоје и средства за фумигацију – убијање гасовима које могу да примене само овлашћене институције.

Друга предност уређаја је то што делује и на слепо куче – глодара који је често штетнији од кртице.

Ултразвучни растеривач има и своја ограничења – на великим површинама под биљним културама где се примењује интензивна обрада земљишта потребан је велики број ових уређаја. Због тога се и у свету и код нас примењује пре свега на окућницама, односно на малим површинама, у пластеницима. Батеријско напајање траје шест месеци, али морате обележити место где се уређај укопа да бисте га касније лакше пронашли.