Почетна страница > Новости
САД су потписале уговор са седам земаља о управљању истраживањем и експлоатацијом Месеца и његових ресурса. Иако многи потписници тамо нису ни слетели, Русија и Кина, можда и није изненађујуће, нису позване.
Артемиски споразум, предложен у мају да постави границе за све већи број земаља жељних да полажу право на једини Земљин сателит, званично је представљен у уторак. Поред САД-а, земље потписнице су Аустралија, Канада, Јапан, Италија, Велика Британија, Луксембург, Уједињени Арапски Емирати и Јапан.
Поднасловљен „Принципи сарадње у цивилном истраживању и коришћењу Месеца, Марса, комета и астероида у мирољубиве сврхе“, документ од 18 страница је у супротности са Споразумом о отвореном космосу, који спречава било коју земљу да има претензије на небеска тела.
Споразум пажљиво избегава било какво позивање на нову космичку стратегију Трампове администрације и Космичких снага, званично оформљених у децембру са наведеним циљем заштите америчких интереса у космосу - „новом светском подручју рата“, по речима Трампа. Уместо тога, Артемиски споразум је описан као средство за обезбеђивање „одрживог људског истраживања Сунчевог система“.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: САД и седам пријатељских држава потписали Артемиски споразум да би се експлоатисао месец, али до сателита је тешко доћи без помоћи Русије
14.10.2020. год.
САД су потписале уговор са седам земаља о управљању истраживањем и експлоатацијом Месеца и његових ресурса. Иако многи потписници тамо нису ни слетели, Русија и Кина, можда и није изненађујуће, нису позване.
Артемиски споразум, предложен у мају да постави границе за све већи број земаља жељних да полажу право на једини Земљин сателит, званично је представљен у уторак. Поред САД-а, земље потписнице су Аустралија, Канада, Јапан, Италија, Велика Британија, Луксембург, Уједињени Арапски Емирати и Јапан.
Поднасловљен „Принципи сарадње у цивилном истраживању и коришћењу Месеца, Марса, комета и астероида у мирољубиве сврхе“, документ од 18 страница је у супротности са Споразумом о отвореном космосу, који спречава било коју земљу да има претензије на небеска тела.
Споразум пажљиво избегава било какво позивање на нову космичку стратегију Трампове администрације и Космичких снага, званично оформљених у децембру са наведеним циљем заштите америчких интереса у космосу - „новом светском подручју рата“, по речима Трампа. Уместо тога, Артемиски споразум је описан као средство за обезбеђивање „одрживог људског истраживања Сунчевог система“.
"Оно што покушавамо је да успоставимо норме понашања са којима се свака нација може сложити", рекао је НАСА-ин администратор Јим Бриденстине новинарима у уторак на позив којим је обиљежено откривање Споразума.
Потписници се слажу да ће делити све научне информације до којих дођу из свог рада на Месецу "на бази добре воље" и обавезују се да ће спасити особље у невољи из других земаља потписница. Једна клаузула која ће сигурно створити хрпе теорија завере укључује договор да се „унапред координише“ у вези са јавним објављивањем информација о ономе што је било која земља открила на Месецу - иако се чини да су „операције приватног сектора“ изузете од овог захтева.
Треба сачувати "наслеђе из космичког простора", било да су то трагови астронаута Апола или хипотетички срушени ванземаљски бродови. Потписници се такође обавезују да ће обавестити генералног секретара Уједињених нација пре него што почну са експлоатацијом ресурса, мада није јасно како ће се ово спроводити. Свака земља се обавезује да ће избећи сукоб са другима. „Сигурносне зоне“ могу се прогласити да обухватају експлоатацију ресурса или друге операције.
Потписници се слажу да ће делити све научне информације до којих дођу из свог рада на Месецу "на бази добре воље" и обавезују се да ће спасити особље у невољи из других земаља потписница. Једна клаузула која ће сигурно створити хрпе теорија завере укључује договор да се „унапред координише“ у вези са јавним објављивањем информација о ономе што је било која земља открила на Месецу - иако се чини да су „операције приватног сектора“ изузете од овог захтева.
Треба сачувати "наслеђе из космичког простора", било да су то трагови астронаута Апола или хипотетички срушени ванземаљски бродови. Потписници се такође обавезују да ће обавестити генералног секретара Уједињених нација пре него што почну са експлоатацијом ресурса, мада није јасно како ће се ово спроводити. Свака земља се обавезује да ће избећи сукоб са другима. „Сигурносне зоне“ могу се прогласити да обухватају експлоатацију ресурса или друге операције.
Случајни читалац могао би сматрати потписнике споразума необичном мешавином, с обзиром на то колико је мало земаља које су му се придружиле заправо спустило летелицу, а камоли људско биће на Месец. А дуга сенка коју су бациле оне нације одсутне из споразума које су заправо оставиле свој траг у месечевој прашини поставља још више питања. На крају, нису САД, већ Кина, прошле године први пут истражиле тамну страну Месеца. А САД се већ дуго ослањају на руску ракетну енергију за приступ Међународној космичкој станици - амерички космонаути нису полетели са америчког тла од 2011. године до маја, када је "Спејс икс" милијардера Илона Маска успешно послао два космонаута на МКС.
Иако је НАСА у уторак уверавала новинаре да ће се још много земаља придружити Артемиском споразуму пре краја године, шеф руског космичког програма "Роскосмос", Дмитриј Рогозин поновио је своју забринутост раније ове недеље, називајући програм Артемис „превише оријентисан на САД“ да би се Русија могла укрцати. Претходно је описао пројекат као лунарну „инвазију“ и више пута је изразио презир према политизацији Вашингтона, односно сателита Земље који не би требало да припада било коме према Споразум о космосу из 1967. године.
Рогозин је америчку доминацију над пројектом Артемис упоредио са НАТО-ом, описујући је као „тамо је у средишту Америка, а сви остали морају да помажу и плаћају“, сугеришући да Русија није заинтересована за давање свог кредибилитета таквом сујетном пројекту. Чак је то упоредио са америчким покушајем освајања Блиског истока, подигавши обрву због укључивања заливских земаља у ову небеску „коалицију вољних“, док је Русија, наизглед, држала на дохват руке.
Извор: Восток / РТ
Иако је НАСА у уторак уверавала новинаре да ће се још много земаља придружити Артемиском споразуму пре краја године, шеф руског космичког програма "Роскосмос", Дмитриј Рогозин поновио је своју забринутост раније ове недеље, називајући програм Артемис „превише оријентисан на САД“ да би се Русија могла укрцати. Претходно је описао пројекат као лунарну „инвазију“ и више пута је изразио презир према политизацији Вашингтона, односно сателита Земље који не би требало да припада било коме према Споразум о космосу из 1967. године.
Рогозин је америчку доминацију над пројектом Артемис упоредио са НАТО-ом, описујући је као „тамо је у средишту Америка, а сви остали морају да помажу и плаћају“, сугеришући да Русија није заинтересована за давање свог кредибилитета таквом сујетном пројекту. Чак је то упоредио са америчким покушајем освајања Блиског истока, подигавши обрву због укључивања заливских земаља у ову небеску „коалицију вољних“, док је Русија, наизглед, држала на дохват руке.
Али док је Русија почасни гост на месечевом банкету захваљујући и Спутњику и дугом ослањању САД-а на ракетну моћ Москве да америчке космонауте уведе у стратосферу, Кина има још већу борбу да избори свој пут у Месечев клуб. што нема везе с ровером Јуту-2 који је недавно постао први објекат који је прешао површину тамне стране Месеца.
Браједнштајн, шех НАСА-е је наговестио да ће укључивање Кине у споразуме захтевати законску ревизију. "У овом тренутку то једноставно није у опцији и ми у НАСА-и увек ћемо се придржавати закона", рекао је он новинарима.
Упркос америчкој природи Артемиског споразума, Споразум о космосу забрањује било којој земљи да полаже право на било које небеско тело, укључујући Месец. Међутим, то не спречава нације да извлаче ресурсе из тих тела, што је активност према Артемиском споразуму која јасно показује да су више земаља нестрпљиве да то започну.
Браједнштајн, шех НАСА-е је наговестио да ће укључивање Кине у споразуме захтевати законску ревизију. "У овом тренутку то једноставно није у опцији и ми у НАСА-и увек ћемо се придржавати закона", рекао је он новинарима.
Упркос америчкој природи Артемиског споразума, Споразум о космосу забрањује било којој земљи да полаже право на било које небеско тело, укључујући Месец. Међутим, то не спречава нације да извлаче ресурсе из тих тела, што је активност према Артемиском споразуму која јасно показује да су више земаља нестрпљиве да то започну.
Међутим, потписници Артемиског споразума, који се надају да ће по моделу МКС-а изградити станицу која кружи око Месеца, могли би имати конкуренцију у блиској будућности. Русија и Кина објавиле су у јулу да су заинтересоване за заједничку изградњу сопствене базе за истраживање Месеца, мада је идеја још увек у повојима.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © Reuters / Joe Rimkus Jr. / RT/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- САД
- космос
- геополитика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
