Протест поводом позивања Зеленског у званичну посету Србији

Сто јавних личности изразило је протест због најављеног доласка председника Украјине Владимира Зеленског у Србију. Међу потписницима је велики број професора факултета, адвоката, књижевника, новинара...

Њихово саопштење преносимо у целости.

„Ми долепотписани изражавамо протест против позивања Владимира Зеленског у званичну посету Србији. Осим што му је истекао мандат председника некадашње Украјине пре више од две године, Зеленског, као експонента НАТО пакта и ЕУ, сматрамо главним кривцем за трагични рат између Русије и Украјине који је ушао дубоко у пету годину и којем се још не назире крај.

Непрекидна репресија над рускојезичним становништвом у Украјини, а најпре у Донбасу, после евромајданског пуча у фебруару 2014. године, и то пре свега над руским језиком и културом, као и прогон канонске Украјинске православне цркве, већ је сама по себи направила ситуацију која је за Русију сваким даном постајала све неподношљивија. Уз то, Зеленски је, очигледно уз охрабривање својих покровитеља, не само одбијао да одустане од аспирација ка чланству у НАТО-у, већ је све отвореније претио да би Украјина могла да се одрекне свог ненуклеарног статуса, што је претило да изазове кризу бар равну Кубанској ракетној кризи из 1962. године. Зеленски се никада није одрекао својих сулудих амбиција - напротив. Упркос свему, већ на самом почетку Специјалне војне операције, Русија је понудила повлачење на почетне положаје у замену за осигуравање права за становништво Донбаса - која су већ била гарантована Минским споразумима које је Украјина, уз подршку Запада, упорно избегавала да испуни. Но, уз охрабривање својих покровитеља посредством Бориса Џонсона, Зеленски је прокоцкао и ту шансу, и осигурао разбуктавање крвавог рата који је стајао живота стотина хиљада грађана Украјине, док је милионе отерао у емиграцију.

Србија је била прва жртва кобне одлуке о даљем ширењу НАТО пакта, а Украјина њена још трагичнија жртва. Цинична је замена теза оптуживати Русију за некакву ”агресију” на Украјину. Напротив, Русија је главна баријера даљем ширењу тог агресивног и смртоносног реликта Хладног рата, настављача духа Трећег рајха, даље ка Истоку, и сматрамо да води суштински исти рат каква је водила против нацистичке Немачке и њених европских вазала. То постаје све очигледније и у самој Украјини, путем државне рехабилитације Бандере, Мељника и других колаборациониста и све већу распростањеност неонацистичке иконографије и симболике, све уз одобрење Зеленског.

Србија се с правом поноси својом антинацистичком прошлошћу, па утолико сматрамо да позив Зеленском у званичну посету Србији представља тешку компромитацију те славне прошлости и да је, по први пут сврстава на погрешну страну историје, уз реалну опасност да се тиме трајно поремете вишевековни братски односи с руским народом и руском државом. То не само што није у духу србског народа, већ ни у складу са већинским осећањима народа у Србији, што је више пута потврђено у разним истраживањима јавног мњења, нарочито од 2022. године. Зато верујемо да ово протестно писмо не одражава само наш став, већ и став већине народа у Србији који није имао прилику да буде консултован приликом непотребног и срамотног позива у посету Србији настављача неонацистичке историјске праксе, Владимира Зеленског.
Одлука председника Србије да позове шефа кијевског режима да посети Србију може донети немерљиву националну штету земљи, јер може трајно покварити односе са државом која је у Савету безбедности УН непоколебљиви бранилац територијалног интегритета Србије, као и дејтонске уставне позиције Републике Српске. Посета Зеленског још једном потврђује колико је опасно када један државни орган узурпира надлежности које му по Уставу не припадају и када се спољна политика земље води супротно вољи огромне већине народа”.

Потписници:

1. Проф. др Слободан Антонић

2. Михаило Арнаут, привредник у пензији

3. Проф. др Синиша Атлагић

4. Данило Баста, академик САНУ

5. Душан Ј. Басташић, председник удружења ”Јадовно 1941”, Бања Лука

6. Др Владан С. Бојић

7. Проф. др Живко Бојовић

8. Проф. др Синиша Боровић, генерал у пензији

9. Проф. др Милан Брдар

10. Урош Брзаковић, потпредседник удружења ”Завет”

11. Вељко Бућковић, потпуковник у пензији

12. Милан Вилић, аналитичар

13. Проф. др Слободан Владушић

14. Проф. др Јасмина Вујић

15. Александар Вујовић, новинар

16. Чедомир Вукићевић, пензионер МУП-а Србије 

17. Марко Вукмировић, дипл. инж. Машинства

18. Владан Вукосављевић, адвокат

19. Маринко Вучинић, публициста

20. Владан Глишић, адвокат

21. Миљан Глишић, редитељ

22. Ранко Гојковић, преводилац и публициста

23. Никола Демоња, пензионер

24. Др Александар Живковић

25. Проф. др Ирина Деретић

26. Др Владимир Димитријевић

27. Проф. др Драгана Дракулић - Пријма

28. Проф. др Јован Душанић

29. Проф. др Александар Ђикић

30. Протојереј-ставрофор Др Дарко Ристов Ђого

31. Др Горан Ђорђевић, адвокат

32. Бојан Ђурђевић, дипл. инж пољопривреде

33. Марко Живановић, адвокат

34. Никола Жујовић, ратни војни инвалид, мастер социјални радник

35. Игор Ивановић, књижевник и публициста

36. Раде Ивковић, новинар

37. Др Душан Илић

38. Др Слободан Јанковић, Србски демократски савез

39. Др Миодраг Јањушевић

40. Проф. др Бојан Јовановић

41. Никола Јовић, политиколог и новинар

42. Др Татјана Јовићевић, научни саветник

43. Др Радован Калабић, писац

44. Проф. др Зоран Кинђић

45. Проф. др Вања Ковић

46. Проф. др Милош Ковић

47. Др Владимир Коларић

48. Проф. др Часлав Копривица

49. Др Небојша Кочановић, лекар Есбјерг, Данска

50. Игор Краснић, економиста и новинар

51. Борко Крушкоња, струковни радиолог

52. Проф. др Душан Крцуновић

53. Проф. др Милан Лекић

54. Проф. др Александар Липковски

55. Небојша Малић, новинар

56. Никола Маловић, књижевник

57. Игор Маринковић, уредник портала ”Правда”

58. Проф. др Саво Марковић

59. Михајло Меденица, писац

60. Оливера Миловановић, књиговођа

61. Никола Милованчев, правник и публициста

62. Дипл. инж. Момчило Мирић, председник удружења ”Јадовно 1941”, Београд

63. Милутин Мићић, научни сарадник

64. Иван Мишић, политички консултант

65. Јулијана Мркоња Марић, књижевник

66. Др Бранислав Надаждин, орални хирург

67. Желидраг Никчевић, књижевник

68. Проф. др Слободан Орловић

69. Александар Павић, политиколог

70. Александар Павковић, новинар

71. Никола Павловић, социолог

72. Проф. др Срђан Перишић

73. Проф. др Драго Перовић

74. Доц. др Милорад Перовић

75. Проф. др Драган Повреновић

76. Данијела Рабреновић, архитекта

77. Др Јагош Раичевић

78. Проф. др Митра Рељић

79. Слободан Рељић, новинар и социолог

80. Слободан Реметић, академик АНУРС

81. Проф др Бранислав Ристивојевић

82. Проф. др Ратко Ристић

83. Саша Савићевић, председник удружења ”Хаџи Продан”

84. Милослав Самарџић, ”Погледи”

85. Проф. др Слободан Самарџић

86. Небојша Санковић, предузетник/ дипл. математичар

87. Проф. др. Миломир Степић

88. Снежана Степић, васпитач

89. Проф. др Рада Стијовић

90. Слободан Стојичевић, књижевник и публициста

91. Вукосав Томашевић, предузетник

92. Мр Бошко Телента, магистар техничке физике

93. Доц. др Богдан Убипариповић

94. Др Драган Хамовић, научни саветник

95. Јован Хонда, Породични сабор

96. Јово Цвјетковић, публициста

97. Мр Радојка Цицмил-Реметић

98. Проф. др Зоран Чворовић

99. Проф. др Љиљана Чолић

100. Др Јована Шијаковић, научни сарадник

Извор: Правда