Куповина која је узнемирила Чекуа

Промета непокретности између физичких лица на Косову и Метохији има, купују и Срби и Албанци, али Срби много мање него Албанци. И не видим да то има било какве везе са државним институцијама Србије, каже Душан Пророковић, државни секретар Министарства за КиМ у изјави за „Политику”.
Пророковић је реаговао на изјаву премијера Косова Агима Чекуа, који је позвао Албанце из северног дела Косовске Митровице да не продају своје куће и имања, тврдећи да имовину Албанаца купује Влада Србије.

Како су јуче пренели приштински медији на албанском језику, Чеку је од сународника у северном делу Косовске Митровице, где већину становништва чине Срби, затражио „још мало стрпљења и самосвести до решења статуса”. Косовски премијер је, при том, навео да не постоји законска основа по којој би влада Косова могла да спречи продају њихових поседа, нити да се меша у купопродајне односе. Апел Албанцима да не продају имања на северу покрајине, како је пренела агенција Танјуг, косовски премијер је упутио након заседања Скупштине Косова, на коме је било речи о имовини Албанаца на северу Косова, посебно у северном делу Митровице.

Душан Пророковић истиче да Влада Србије нема потребу да купује било шта на Космету, јер је то саставни део Србије.

- Што се државне имовине тиче, Влада Србије ће располагати свом том имовином после окончања преговора о будућем статусу КиМ, а што се тиче приватне имовине о којој говори Агим Чеку, та изјава више говори о њему и нервози међу Албанцима. Јер, оно што се дешава на КиМ већ осам година, Чеку сада покушава да пребаци на Владу Србије. Већ осам година, наиме, КиМ се урбанизује. Албанска села су празна, градови се пуне. Приштина данас има око 600.000 становника, а јула 1999. имала је око 150.000. Те ствари се не дешавају само у Косовској Митровици, јужној или северној, те ствари се дешавају на целом Космету - каже државни секретар Министарства за КиМ, оцењујући да „Албанци имају превише унутрашњих проблема и више не знају где ударају”.

И представници Срба са Космета, у изјавама за наш лист, изразили су незадовољство оваквим Чекуовим апелом.

Оливер Ивановић, носилац Српске листе за КиМ, каже да га чуди таква ревност Агима Чекуа у спречавању продаје између лица различите националности „с обзиром да се протеклих осам година продавала само имовина Срба, а нико, па ни Чеку, због тога није подигао глас”.

- Срби продају имовину због страха, несигурности и бесперспективности, што је врста притиска, а Чеку никада није позвао људе да не купују имовину на такав начин, да је то нечовечно, да мења етничку структуру Косова и Метохије - каже Ивановић.

О измењеној етничкој слици Космета, нарочито у околини Приштине, говори и Марко Јакшић, председник Заједнице српских општина на Косову и Метохији.

- Масовна продаја српских имања дешава се и на 500 метара од Чекуовог седишта у Приштини. Срби продају имања у Косову Пољу, Чаглавици, Лапљем селу, у Девет Југовића, Обилићу... А Чеку се није сетио да позове да се то не ради. Али зато што су два-три Србина у последње време купила куће или станове у северној Митровици, он од тога прави драму. То је ван сваке памети - каже Јакшић.

Он тврди да поуздано зна да Влада Србије не стоји иза поменуте куповине, односно да је реч о непокретностима које су купили појединци, Срби. Ни у каквом документу или судском спису у вези са овим куповинама, тврди Јакшић, нема ни Владе Србије, ни Координационог центра, нити било које друге државне институције.

- Постоји друга појава: један део Срба са подручја КиМ продаје имовину Албанцима и онда тим парама купују некретнине у северном делу. А Чеку би волео да се ти Срби ни ту не задрже, него да оду даље, у централну Србију - истиче Марко Јакшић.

На питање да ли би држава Србија требало да помогне повратку расељених лица на Космет управо куповином станова и имања, Душан Пророковић истиче да Србија већ помаже у оквиру пројеката повратка. Он подсећа да су за ових осам година из буџета издвајана средства за изградњу кућа и оспособљавање помоћних зграда за неку основну пољопривредну производњу - и биће издвајана убудуће.

- Постоје две врсте помоћи - изградња стамбених објеката у које се враћају повратници, или за решавање тренутних стамбених проблема људи који су остали, а друга је помоћ у грађевинском материјалу. Свакоме ко жели да се врати и ко жели да прави кућу, додељује се одређени контингент грађевинског материјала - каже Душан Пророковић.

СНВ: Фалсификован резултат истраживања

Наводним резултатом да је 71 одсто грађана за приступање ЕУ, чак и ако она призна независност Космета, Тања Мишчевић директно позива грађане да се одрекну Космета зарад чланства у ЕУ

Српско национално веће северног Косова и Метохије оценило је јуче као „фалсификат” резултате анкете по којој се 71 одсто грађана Србије изјаснило за приступање земље Европској унији, чак иако би ЕУ признала независност Косова. „Тим фалсификатом, шеф Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској унији Тања Мишчевић директно позива грађане да се на евентуалном референдуму одрекну Косова и Метохије зарад чланства у ЕУ”, пише у саопштењу поводом анкете коју су јуче представили Канцеларија и Стратеџик маркетинг.

Веће, како је саопштено, очекује реаговање Владе Србије јер је њен функционер Тања Мишчевић „грубо злоупотребила поверену функцију да би своје и ко зна чије ставове и циљеве фалсификатима супротставила јасном ставу владе и Скупштине Србије о Косову и виталним националним интересима Србије”.

Према оцени СНВ, „смешна је и неодржива конструкција да чак 39 одсто грађана сматра да се статус Косова решава у ЕУ, њих 34 одсто да је то НАТО, 27 одсто да се то питање решава у УН, док само један одсто сматра да се то питање решава у Русији”.

СНВ указује да се највише може изјаснити 100 одсто грађана, а никако 101 одсто.

У саопштењу се наводи да „Стратеџик маркетинг који ′свира′ само оно што му се наручи и плати и госпођа Мишчевић, према упутима из Брисела и са других адреса, безуспешно настоји да у очима српске јавности обезвреди темељну улогу Руске Федерације у решавању статуса Косова и очувања територијалног интегритета и суверенитета Србије”.

Tања Мишчевић, директор Канцеларије за придруживање Србије ЕУ, каже за „Политику” да не жели да коментарише ову изјаву, јер није стручњак за јавно мњење, али да зна да је узорак валидан.

Срђан Богосављевић директор Стратешког маркетинга који је радио истраживање, такође није желео да коментарише тврдње СНВ северног Космета, напомињући да је узорак репрезентативан. „Спремни смо да им презентирамо истраживање, могу да дођу их упознамо са методологијом и резултатима. За будућност је боље да се то расправи.”