Путин је инсистирао на прекиду ватре у Донбасу 2019. године – Зеленски

26.02.2024. год.

Према Москви, заштита региона од напада Кијева био је један од кључних разлога за сукоб у Украјини

Украјински председник Владимир Зеленски признао је да га је његов руски колега Владимир Путин позвао да прекине сукоб у Донбасу 2019. Он је додао да је у то време имао јаку забринутост да ће дипломатија замрзнути сукоб, али да га неће решити.

Говорећи на конференцији за новинаре у недељу, Зеленски је дао извештај о свом састанку лицем у лице са Путином у Паризу у децембру 2019, који се одржао неколико месеци након што је изабран.

Према речима Зеленског, он је имао дуг разговор са Путином, који је „стално покретао питање прекида ватре“. Украјински председник је рекао да је руском лидеру да то неће ићи на дуге стазе, напомињући да се испоставило да је тако.

Он је подсетио да је у разговору са Путином изразио сумњу у споразуме из Минска – који су настојали да окончају непријатељства у Донбасу – „јер... повлачење трупа дуж линије додира не функционише”.

Тврдио је да је Путину показао податке који доказују да је напредак премали и преспор. „Показао сам му да ћемо провести 20 година повлачећи трупе.

Зеленски је изјавио да то значи да би сукоб у Донбасу остао замрзнут дуги низ година, додајући да су се он и Путин дуго "ценкали" око тог питања.

Уз посредовање Немачке и Француске, сада неважећи споразуми из Минска из 2014. и 2015. имали су за циљ да зауставе непријатељства у Донбасу и да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе.

Састанак Зеленског и Путина 2019. одржан је у нормандијском формату уз учешће немачког и француског лидера. У то време, преговори су донекле напредовали, пошто су стране постигле договор о повлачењу трупа у Донбасу и размени заробљеника.

Међутим, Русија је оптужила Украјину да није спровела споразуме из Минска, наводећи да је то један од кључних разлога за покретање војне операције против Кијева. Бивши украјински председник Пјотр Порошенко признао је да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и „створи моћне оружане снаге“, став који су касније поновили бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд.

У јесен 2022., неколико месеци након сукоба у Украјини, два региона Донбаса и две друге бивше украјинске територије су великом већином гласале за придруживање Русији на референдумима.

Извор: РТ (Ф)

Извор
Танјуг
Фото: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Иран ће успоставити „хотлајн“ за Ормуски мореуз са САД

Нови канал ће помоћи у решавању инцидената у стратешком пловном путу, усред противречних упутстава за бродовласнике....

Планови НАТО-а за Русију личе на Хитлерову „Барбаросу“ — Москва

Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...

Смјена на врху: Глово гаси свјетла у БиХ, а домаћа Ордера пали моторе

Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...

GEMINI I DEEP SEEK VEšTAčKA INTELIGENCIJA MENJAJU ASTRONOMIJU

Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...

Дипломатска бициклистичка вожња у Вашингтону

Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...