Приноси преполовљени, слиједе поскупљења

Велике суше протекла два мјесеца, а према прогнозама метеоролога које ће се наставити и у наредном периоду, створиле су, ако је судити према првим грубим процјенама, катастрофалне посљедице у БиХ. Највеће штете претрпјели су пољопривредници, јер ће због мањка киша и дуготрајних суша пољопривредни приноси овог љета бити и дупло мањи.

Драгутин Чавић, који живи недалеко од Бањалуке и више од пет деценија се бави пољопривредом, каже да оваквих суша и слабих приноса није било од 1951. године, која је била запамћена као гладна година.

Он је ове године посијао девет дунума кукуруза и очекивао је да ће, као и протеклих година, имати преко пет тона жита, а прича да ће због лоших временских прилика принос бити чак за 70 одсто мањи.

"Суша је упропастила све. Од овогодишњег приноса нећемо имати ништа. Што је најгоре, немамо гдје водити стоку на испашу, па због тога размишљам о продаји домаћих животиња јер неће бити могуће за њих обезбиједити током зиме", истиче Чавић.

Мурис Делибашић, директор задруге "Терраприм" из Какња, тврди да су приноси у пољопривредној производњи због суша преполовљени.

"Узгајивачи се жале, али то нико не жели да чује. Наша држава не жели да уложи у узгајање пшенице, док Мађарска то ради, па њихови узгајивачи имају субвенције и пшеница је јефтинија. И ми бисмо, када бисмо имали субвенције, узгајали и извозили. Пољопривредници су препуштени сами себи и нема користи да се жале када немају коме", рекао је Делибашић.

Највеће штете на кукурузу

Како наводе из Удружења пољопривредника Републике Српске, највеће штете претрпио је кукуруз, али и воће и све врсте поврћа, које ће, како је већ најављено, у скорије вријеме поскупјети.

Према подацима Завода за статистику РС ове године је укупно засијано 145.723 хектара кукурузом, од тога су пољопривредна предузећа и земљишне задруге 4.108, а индивидуална газдинства 141.615 хектара.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредника РС, истиче да је најгоре стање за кукуруз, чији би род у РС, према грубим процјенама пољопривредника, могао да буде и до 60 одсто мањи од планираног. То се према његовим ријечима процјењује на око двије милијарде КМ штете у РС.  

"Уколико се временске прилике не побољшају у наредном периоду сматрамо да ће штете на кукурузу бити стопостотне, јер је суша захватила кукуруз баш у фази када је формирао клип и почео да формира зрно, па су млади клипови прекинули своју вегетацију и нема никаквих могућности да се опораве", каже Усорац.

Истиче да свега 40 одсто од укупно засијаног кукуруза није пропало, те да ће тај кукуруз дати род, али умањен за 30 одсто.

Проблем не представља само недостатак падавина, него и изразито високе температуре, те врућ вјетар, који је, како наводи Усорац, за свега неколико сати спалио траву и упропастио поврће, а велике штете процјењују се и на соји.

Цијена кукуруза већ је почела да расте, па је са 0,36 КМ по килограму већ порасла на 0,42 КМ, а како наводе из Удружења пољопривредника РС, цијена ће се и даље повећавати.

"Пшеница је већ сада на свјетском тржишту 0,36 КМ, а уз све трошкове превоза на домаћем тржишту се очекује да ће износити 0,42 КМ и мислимо да ће до прољећа бити од 0,50 до 0,60 КМ или 500 до 600 КМ по хектру", наводи Усорац.
Недостатак хране за стоку

Из Удружења пољопривредника истичу да су велике суше створиле и огромне штете на травњацима и ливадама, што је највећи проблем за сточарство. 

"Фармери немају гдје да нахране стоку, јер је трава спаљена до коријена, због тога су већ сада почели да користе залихе хране за стоку, која је била намијењена за зиму, што је забрињавајуће. Постоји велики проблем како прехранити стоку током зиме", упозорава Усорац.

Истиче да су испуњени сви услови за проглашење елементарне непогоде, те додаје да је проблем што буџет РС не располаже довољним средствима, како би Влада могла да пољопривредницима надокнади штету, због чега само проглашење елементарне непогоде не би значило много.

Усорац сматра да је неопходно изнаћи рјешење за прехрану стоке током зиме, јер у супротном пријети опасност уништења сточног фонда, што би за домаћу пољопривреду имало катастрофалне посљедице.

"Морамо с Министарством пољопривреде изнаћи прави начин како би се овај проблем ријешио. Од Министарства очекујемо да ће помоћи фармерима да засију културе, којима би се надокнадио недостатак хране за стоку. Опасност за уништење сточног фонда је реална. Штете још увијек није могуће процијенити, а стоку пољопривредници хране храном која је спремљена за зиму. Још ће већи проблем бити ако киша ускоро не падне, па кукуруз скроз пропадне, онда ћемо имати великих проблема с исхраном стоке, јер нећемо имати од чега спремити силажу", додаје Усорац.
Најављено поскупљење хљеба

Иако су велике суше у БиХ настале послије сезоне зрења пшенице, па пшеница није значајније оштећена, из Одбора за пекарство упозоравају да је велика могућност да ће се у наредним мјесецима повећати и цијена хљеба.

Разлог томе јесте што се брашно у БиХ увози из других европских земаља, а свега 20 одсто домаће пшенице користи се за производњу брашна.

Како су временске прилике у европским земљама биле изузетно неповољне за развој пшенице, овогодишњи принос пшенице је био далеко слабији него протеклих година.

Док у Федерацији БиХ наводе да постоји могућност да неће доћи до поскупљења производа од жита, у Републици Српској истичу да је поскупљење хљеба могуће.

"Због суше која је погодила Мађарску, из које углавном увозимо пшеницу, у БиХ би могло доћи до поскупљења производа од пшенице, али и не мора", каже Хрвоје Драгоје, директор Федералне дирекције робних резерви.

Он наводи да постоји могућност поскупљења производа од жита ако се жели искористити постојећа ситуација.

"Такође, пшеница од ове жетве из техничких разлога не може се одмах користити у млинско-пекарској индустрији што је још један од разлога у корист тога да не дође до поскупљења. Али видјећемо", истиче Драгоје.

Према ријечима Саше Тривића, предсједника Одбора пекарске индустрије регије Бањалука у Привредној комори РС, пшеница је већ поскупјела на свјетском тржишту, па једна тона пшенице сада кошта 200 еура, што је 70 еура више него прије три мјесеца, када је коштала 130 еура.

"Већ је најављено да ће цијене брашна у земљама региона вртоглаво расти, а уколико дође до поскупљења брашна, поскупиће и хљеб, као што је био случај у Хрватској и Србији", каже Тривић.

Он истиче да ће током сљедећих мјесеци цијена хљеба у РС пратити свјетски тренд цијене брашна и пшенице.

Заказало наводњавање усјева

Будући да суше с годинама узимају све више маха, те се негативне посљедице могу спречавати само залијевањем пољопривредних култура, изградња система за наводњавање представља једини начин да се током сушних љета увећају приноси и продуктивност. Међутим, недостатак система за наводњавање и даље је један од проблема домаће пољопривреде.

Иако је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС предвидјело подстицајна средстава за финансирање изградње система за наводњавање, већина фармера ни ове године нису искористили ту могућност, те своје усјеве нису заштитили од суша.

"Домаћи ратари једноставно нису довољно едуковани и немају навику да се баве наводњавањем. Чак и тамо гдје постоје услови да се једноставно омогући наводњавање, они нису искориштени, иако држава пружа значајну подршку у овој области", објашњава Усорац.

Стојан Николић, шеф Завода за стрна жита у Пољопривредном институту РС, истиче да је кукуруз страдао због велике ваздушне и земљишне суше, те наглашава како би у будућности једини начин да се очувају усјеви био изградња система за наводњавање.

"У протекла два мјесеца биле су присутне земљишна и ваздушна суша, што је значило да нема влаге ни у земљишту ни у ваздуху, па се на усјевима ништа значајније није могло учинити, будући да немамо изграђене системе наводњавања или друге агротехничке мјере, како би биљке та два мјесеца лакше поднијеле сушу. Сва наша поља испрекидана су ријечним токовима и не би требао бити проблем да се изврши дугорочно планирано наводњавање", објашњава Николић.

Он упозорава да ће ове године бити знатно умањене и количине сјеменског кукуруза, коме не би помогло ни залијевање водом, јер код ове сорте и када је влажна земља, од ваздушне суше страда полен.

"Велики проблем је сјеменски кукуруз, код кога страда полен од ваздушне суше, што значи да можете и залијевати усјеве, али сјеменски кукуруз ће опет страдати од ваздушне суше. До сада смо имали производњу сјемена хибридног кукуруза, па с обзиром да немамо система за наводњавање нама је тај кукуруз велики ризик. Процјењујемо да ће за више од 80 одсто бити умањене количине сјемена које је производио пољопривредни институт", каже Николић.
Неизвјесна надокнада пољопривредницима

Иако су пољопривредници веома забринути, у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ истичу да је још рано говорити о штетним посљедицама суше, односно о губицама у пољопривреди, те да не знају да ли ће због проузрокованих штета доћи до поскупљења хране.

Они су, међутим, навели да штета пољопривредницима неће бити надокнађена, јер није било проглашено стање елементарне непогоде.

"Колике су стварне штете, знаће се за кратко вријеме јер је поступак на терену у тијеку. Прерано је говорити о губицима и колики би они могли бити. Поскупљења су могућа, али се надамо да до тога неће доћи. Протекле временске недаће највише ће осјетити домаћи пољопривредници ако им се на одговарајући начин не помогне", саопштили су нам из овог министарства.

У Привредној комори Федерације БиХ објашњавају да се штета пољопривредницима, узгајивачима поврћа не може надокнадити, осим у случају проглашења елементарне непогоде.

"До сада због суша она није проглашена. Не вјерујем да ће због тога што ће слабије родити кромпир или кукуруз, који се ипак у мањим количинама производи код нас, доћи до поскупљења", рекла је Мирсада Мешановић, из Сектора пољопривреде и водопривреде у Привредној комори ФБиХ.

Зоран Ковачевић, помоћник министра за пољопривреду и рурални развој у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства РС, наглашава да Министарство преко Савјетодавне службе и општинских референата за пољопривреду прати ситуацију на терену и прикупља податке о стању на засијаном дијелу земљишта, како би се могле процијенити штете настале под утицајем суша.

"Процјену штете коју су проузроковале суше, а које се у првом реду односе на сточну храну, имаћемо почетком сљедеће седмице и тада ћемо бити у могућности да комплетно сагледамо ситуацију и приступимо одређеним мјерама како би допринијели рјешавању овог проблема", наводи Ковачевић.

Он истиче да Министарство има програм субвенција, али да буџет Владе РС не располаже ни приближно довољним средствима да би се настале штете могле надокнадити, те додаје да у оваквим ситуацијама, за сваку одлуку о надокнади штете, Влада мора донијети појединачно рјешење.

Рекорд у потрошњи воде у Бањалуци

Суша је утицала и на потрошњу воде, а из "Водовода" Бањалука наводе да у протеклом периоду, упркос великим врелинама није било потребе да се апелује на потрошаче да штеде воду, иако је 23. јула забиљежен рекорд потрошње воде у историји овог водовода.

"У другој половини јула производња и потрошња воде видљиво је расла и била је од 1.050 до 1.066 литара у секунди, док на примјер, протекле три године, производња воде никада није прешла 1.000 литара у секунди", каже Анђелка Вилендечић, портпарол "Водовода" Бањалука.

Наводи да је 23. јула потрошња воде досегла чак 1.080 литара у секунди или 93.348 метара кубних 24 часа, што је досадашњи рекорд у историји бањалучког "Водовода".

Викендом је, каже, потрошња опадала јер је вјероватно током нерадних дана велики број становника боравио изван града.

Нема поскупљења струје

Екстремне врелине проузроковале су повећану потрошњу електричне енергије, али није било потребе да се приступи редукцијама.

Сека Кузмановић, извршни директор за техничке послове у "Електрокрајини", истиче да је у поређењу с прошлом годином, ове године за исти период потрошено више електричне енергије.

"Повећана потрошња струје показује да су у протеклом периоду кориштени клима-уређаји у већем броју него прошле године. Врућине су, такође, утицале и на материјале од којих је изграђена електромрежа, али нисмо имали значајнијих поремећаја у систему, нити смо били принуђени да уводимо редукцију у испоруци електричне енергије", каже Кузмановићева.

Она додаје да електрична енергија неће поскупјети због повећане потрошње, те ипак наводи да су проблеми у испоруци струје извјесни уколико и у наредном периоду буде било екстремних врелина.

Из Федералне регулаторне комисије за електричну енергију (ФЕРК) тврде да није било нових захтјева за поскупљење електричне енергије, након што су одбијени стари захтјеви за повећањем цијења.

Штете у региону

Због дуготрајне суше и недавног невремена праћеног олујним вјетром, загребачки жупан Стјепан Кожић прогласио је нове елементарне непогоде у тој жупанији. Дуготрајна суша у општини Покупско узроковала је недостатак питке воде у већини насеља, те на рибњацима "Рибњичарство Дубрава" у општини Дубрава због чега је дошло до смањења производње рибе. Укупна материјална штета на тим подручјима настала усљед суша, те невремена процијењена је на нешто више од 33,5 милиона.

У Хрватској је цијена полубијелог хљеба већ порасла са 5,40 на 5,90 куна, а најављено је да ће поскупјети и племенитије врсте попут раженог чак за куну, односно са девет на 10 куна.

Тропске врућине које су више од мјесец дана владале на подручју Србије, такође, су нанијеле огромне штете пољопривреди. Тако је од 18.000 хектара, колико је на подручју седам општина Пчињског округа, засијано кукурузом, више од 50 одсто површина без рода.

Суша је опасно угрозила већину прољетних пољопривредних култура, а најгоре је стање кукуруза чији би род, према најновијим прогнозама, могао да буде и до 30 одсто мањи од недавно планираних 6,5 милиона тона.