ЕУ прети Грузији санкцијама

Нови високи представник спољне политике ЕУ, Каја Калас, изјавила је да су санкције једна од неколико „опција“ које блок разматра након што је Грузија замрзла преговоре о придруживању ЕУ и сузбила накнадне про-ЕУ протесте.

Протести у Тбилисију трају од четвртка, када је премијер Ираклиј Кобахидзе најавио да ће замрзнути преговоре о придруживању ЕУ до 2028. године, због „сталне уцене и манипулације“ Брисела грузијском унутрашњом политиком. На демонстрацијама у суботу, демонстранти су бацали ватромет и Молотовљеве коктеле на полицију за разбијање демонстрација, која је одговорила сузавцем, воденим топовима и ухапсила велики број људи.

Говорећи новинарима у Украјини у недељу, Каласова је стала на страну демонстраната. „Јасно је да је употреба насиља против мирних демонстраната неприхватљива и да грузијска влада треба да поштује вољу грузијског народа“, изјавила је.

„Када је реч о Европској унији, онда је јасно да то има последице на наше односе са Грузијом“, наставила је.

Каласова је навела да је земљама чланицама ЕУ представила листу „опција“ за решавање ситуације у Грузији, укључујући економске санкције.

„Имамо различите опције“, изјавила је. „Али, наравно, морамо постићи договор“.

Кобахидзеова странка Грузијски сан, која је освојила скоро 54% гласова на парламентарним изборима прошлог месеца, залаже се за стабилне односе и са ЕУ и са Русијом. Про-западне опозиционе странке, као и француско-грузијска председница Саломе Зурабишвили, одбиле су да признају резултате избора.

Мандат Зурабишвилијеве истиче овог месеца, али је одбила да напусти функцију док се избори поново не одрже.

Кобахидзе је за најновије немире окривио „политичаре ЕУ и њихове агенте,“ оптужујући Запад за покушај организовања пуча, сличног Мајданској револуцији коју су САД спровеле и којом је 2014. свргнут демократски изабрани председник Украјине. Раније ове године, Кобахидзе је оптужио Европску комисију да му је претила убиством због доношења закона којим се невладине организације које примају више од 20% финансирања из иностранства обавезују да се региструју као страни агенти.
 

Каласова је у недељу преузела функцију, заменивши дугогодишњег дипломату ЕУ Жозепа Бореља. Као бивша премијерка Естоније, Каласова је позната по својој снажној антируској политици и реторици, и више пута је позивала на увођење нових санкција Москви и на војну помоћ Кијеву. Под њеним вођством, Естонија је постала прва земља ЕУ која је одобрила механизам за конфискацију замрзнуте руске имовине и њено коришћење као „компензацију“ за Украјину.

Русија је раније ове године издала налог за хапшење Каласове због њених напора да уништи совјетске споменике из Другог светског рата у Естонији.


Извор: РТ (Ф)