Русија и Кјотски протокол: лед се покренуо

Русија је први пут од тренутка ступања Кјотског протокола на снагу продала страним компанијама квоте за избацивање штетних материја и издувних гасова у атмосферу. Јапанске корпорације Мицубиши и Нипон Оил купили су од руске Гасрпомњефт квоте за избацивање 290 хиљада тона издувних гасова.
 

Да подсетимо да је Кјотски протокол био први глобални споразум о заштити животне средине, који предвиђа смањење избацивања издувних гасова. Није тајна да антропогено деловање на животну средину представља један од узрока глобалног загревања. Ово загревање у свету доноси такве природне катаклизме као што су поплаве, суше, урагани. Према Кјотском протоколу земље потписнице имају право да искористе два механизма смањења избацивања издувних гасова. Као прво, то је коришћење такозваних зелених инвестиција, када страни инвеститори улажу средства у повећање енергетске ефикасности и друге акције које омогућавају смањење нивоа загађења. И ово снижење рачуна се појединој земљи или инвеститору, који овај новац улаже. Други механизам је директна продаја квота. У случају продаје руских квота Јапану реч је о првом механизму. Јапанске компаније спонзорисале су радове на три велика руска налазишта, што је омогућило да се нагло смањи избацивање успутних нафтних гасова. Између осталог овај проблем је својевремено покренуо председник Русије као један од најактуелнијих за економију земље, истакао је у интервјуу за нашу радиостаницу сарадник Института за привредно прогнозирање Борис Порфирјев:
 

Сада се може рећи да се лед покренуо. И то несумњиво треба истаћи као прилично важан догађај. Али, са друге стране Русија располаже великом резервом квота као таквих и врло јој је потребна модернизација сопсвене економије, у првом реду енергетске привреде. Израчунато је да би Русија могла да добија од сличне врсте пројекта око 2-2,5 милијарде долара годишње. Упоредо са тим треба рећи да Министарство за економски развој и Сбербанк, који координирају овим процесом, већ су фактички одобрили око стотину сличних пројеката.
 

Нажалост, за разлику од Русије, друге земље потписнице Кјотског протокола ни мало не журе да испуне своје обавезе на смањењу загађења атмосфере издувним гасовима. Због њиховог супротстављања тако и није пошло за руком да се у Копенхагену и мексичком Канкуну усвоје нови споразуми о супротстављању негативним изменама климе. А природа, како су показали догађаји прошле године, не прашта човеку такав однос према њој.