Јужни гасни коридор: европски, а не руски проблем

Јужни гасни коридор није проблем Русије, већ Европе. Овакво мишљење изражавају руски експерти, коментаришући пројекат доставе гаса из Каспијског региона у европске земље, заобилазећи Русију. Његова политичка подршка главни је циљ посете шефа Европске комисије Жозеа Мануела Бароза Азарбејџану и Туркменистану.
 

Јужни гасни коридор чине три пројекта одједном. Његов саставни део је гасовод Набуко. Претпостављена ресурсна база је гас са налазишта у Азарбејџану и Туркменистану. Транзитне земље су Грузија и Турска. Потенцијални увозници гаса из Каспијског региона су отприлике исте европске земље као и за руско-италијански пројекат Јужни ток.
 

Циљ посете шефа Европске комисије је да удахне други живот у Набуко, пошто Баку и Ашхабад немају финансијске гаранције од стране ЕУ за постављање гасних цеви. Са своје стране, европљани нису уверени у поузданост ресурсне базе. Из тих разлога Набуко има мало шанси за успех, сматра руководилац аналитичке управе руског Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник.
 

Набуко има низ проблема. Осим финансијских тешкоћа то је његова испуњеност. Ресурсна база као што и није постојала, тако и не постоји. За сада постоје пројектне могућности – потенцијал Азарбејџана. У рвом реду разматрају се испоруке са његовог налазишта Шах-Дениз. Оне могу бити рзервисане за овај пројекат. Али опет, то се не може сматрати великим пробојем, зато што азарбејџански гас ипак ниеј довољан. Европљани треба да покушају да нађу нове изворе.
 

Уочи доласка у Азарбејџан Жозе Амуела Барозуа, Баку је клопио дугорочни уговор за продају гаса Ирану. Раније је Иран однео Европи и део туркменистанског гаса. Ашхабад, као и Баку, политички подржава Набуко, мада, по свему судећи, за сада не зна како да споји своју цеововодну инфраструктуру са азарбејџанском, како би продавао гас у Европу. Друге каспијске државе сматрају да је постављање цевовода из Туркменистана у Азарбејџан могуће тек после одређивања правнго статуса Каспијског мора. А то је већ ван граница могућности посете шефа Европске комисије Ашхабаду, куда ће он стићи из Бакуа. То је дало основу директору руског фонда за енергетски развој Сергеју Пикину да изјави:
 

Док не буде јасног, разумљивог пројекта, где је прописано све, почев од експлоатације гаса до његове продаје коначном потрошачу, рока исплативости пројекта, може се говорити само о политичкој равни тог пројекта. Да, он је потребан Европи, зато што је то диверзификација, осигурање од источног суседа, како они воле да се изражавају. Али колико ће ово осигурање осигурати Европу, велико је питање.
 

Пројекат Јужни гасни коридор спојен је и са великим транзитним ризицима. То су стални испади курдских сепаратиста у Турској. То је и проблем осигурања безбедности цевовода на територији Грузије. Он се може заоштрити, ако Азарбејџан ипак успе да добије гарнције да ће му ЕУ помоћи да реши карабахску кризу са Јерменијом. Јер цевовод из Азарбејџана у Турску пролази грузијском територијом, где компактно живе Јермени.