Блиски Исток: чему ће водити ефекат домина?

Протестне акције са захтевима свргавања ауторитарних режима у Тунису и Египту провоцирале су ефекат домина. Повећава се број арапских земаља, обухваћених митинзима солидарности с учесницима протестних акција у Египту. Власти Јордана, Јемена, Сирије и Алжира обећавају реформе, само да не би ватра, која је настала у Тунису и обухватила Египат, прешла и у њихове земље.

У Бахреину је опозиција само у другом покушају успела да одржи у Манами акцију за подршку слободољубивих Египћана. У престоници Марока Рабату су демонстранти били расположени  радикалније. Они су викали: Сви смо Египћани! Хиљаде Египћана је спремно да умре да би преврнуло страну диктатуре. У Либану маршеви за подршку устанка Египћана такође се одржавају  уз активну подршку исламиста. Активисти Хизб ат-Тахрир – Странке исламског ослобођења позивају да се подигне застава ислама и свргну тирани. Ништа мање радикална организацијак Ал-Џамаа ал-Исламија тражи: Мубарак, иди у Тел-Авив где те чекају! Коментар  руског орнијенталисте Владимира Ахмедова:

То је процес који тек почиње и у Египту, и у другим земљама тог региона.  У свакој земљи он има свој специфични карактер. Међутим, арапски народи су се пробудили, одвија се стасање арапске нације на  позадини социјалних револуција и друштвених потреса. То су јасно демонстрирали догађаји у Тунису, као и догађаји у Египту.  Оно, што се тамо дешава, обухватиће и друге земље тог региона.

Лидери низа арапских земаља су приморани да изађу у сусрет захтевима политичке опозиције. Председник Сирије Башар Асад, например, обећава спровођење реформи на свим нивоима. Међутим, у петак, на дан гнева су демонстранти затражили  од њега да  сврши с корупцијом, обезбеди слободу штампе, као и укине ванредно стање, које је било уведено 1963. године заједно с доласком на власт владајуће током читавог тог времена  Странке арапског социјалистичког препорода.

Као што у Тунису и Каиру, опозиција у Јемену тражи свргавање корупционог и тиранског режима.  Бојећи се ескалације насиља, председник Али Абдала Салех је обећао да неће истаћи своју кандидатуру на изборима 2013. године. У Египту улица није прихватила такво обећање. Тамо се масовне акције са позивима оставке владе и председника одржавају не само у Каиру, већ и у Александрији, Суецу, Порт-Саиду. Међутим, смена премијера  Јорданије не  задовољава опозицију. Она тражи распуштање парламента, свеопште изборе   и формирање владе националног спаса. Исламисти  директно не иступају против Хашимитске династије. Истовремено њихови позиви за  увођење грађанских слобода и подређеност владе парламенту нису нешто друго, већ поткопавање непоколебљивих основа краљевске власти.

У Алжиру су власти, изгледа, попустиле под притиском опозиције, иза које такође стоје исламисти. Председник земље Абделазиз Бутефлика је спреман да укине ванредно стање, уведено пре 19 година, пружи свим политичким странкама етар на радио- и ТВ-каналима, као и право на демонстрације и протестне митинге. Питање је  да ли су та обећања довољна да не би токови са Нила поплавили и ту земљу?

Регулисање ситуације у Египту је могуће само путем дијалога, - изјавио је шеф МИП РФ Сергеј Лавров на маргинама међународне конференције за безбедност у Минхену. При томе је он истакао да Москва никада није поздрављала страхоте које се дешавају у Египту.

Ситуација је, свакако, забрињавајућа. Она није ограничена пределима Египта или Туниса. Све су ситуације различите, али имају  нешто заједничко, што морамо да схватимо и прихватимо, а  то је неопходност успостављања демократских процеса. Треба бити максимално пажљив према социјално-економским потребама становништва. У томе је сигурно кључ за решење многих проблема и спречавање многих нереда. Светска заједница, спољни играчи морају да уважавају суверена права блискоисточног региона да влада сопственом судбином. Они не смеју да се мешају у унутрашње послове, чинећи их простором за неке своје геополитичке игре.

Према мишлењу председника комитета Државне думе за међународжне послове Константина Косачова,  веома је важна стабилизација ситуације у Египту да би пре јесењих председничких избора била  потпуно јасна политичка  платформа сваке снаге која претендује на власт. При томе он сматра да одлазак под хитно Хоснија Мубарака под притиском улице неће свршити с конфронтацијом, већ ће је само  продубити.