Поход на Суец: провера чврстоће

Ирански ратни бродови су ушли у Суецки канал. Фрегата „Алванд“ и брод за снабдевање „Харк“ прошли су кроз врата бране у уторак и крећу се према Средоземном мору, а даље – према сиријским лукама. Информација је изазвала протесте Израела и ускомешала је светску јавност. Међутим, у управи Суецког канала изјављују да тренутно нема никаквих основа за затварање приступа каналу за војне бродове било које земље.

Чињеница да су се ирански ратни бродови појавили у Суецу није случајно изазвала такву реакцију. Атмосфера у региону је ужарена као што већ одавно није била. А сад на цену ступају иранска фрегата и моторни чамац, који неометано пролазе кроз Суецки канал. Треба имати у виду да се бродови ове земље преко 30 година нису пропуштали кроз Суец.

Треба истаћи да Египат остаје једина арапска земља, која нема дипломатске односе с Ираном. Њихов раскид представљао је реакцију иранске владе, која је дошла на власт услед исламске револуције 1979. године на потписивање мировног споразума између Египта и Израела.

Како је време одмицало у Техерану су све више постајали свесни потребе за директним политичким дијалогом с највећом земљом арапског света. Овоме је у прилог ишла и све већа изолација Ирана у Блискоисточном региону. А садашњи догађаји у Северној Африци и на Блиском Истоку су, како сматрају неки политиколози, навели Иран на покушаје да ојача своје позиције у региону. И ирански бродови у Суецком каналу представљају својеврсно тестирање нових режима у региону у односу на Иран, сматра политички аналитичар портала „Регнум“ Станислав Тарасов.

Познато је да је Египат својевремено потписао кемп-дејвидски споразум. У складу с овим договорима председник Мубарак није пропуштао ниједан војни брод земаља, које је Израел сматрао противничким. Кад је дошло до промене режима Иран није случајно увео своја два, како их Израел назива „војна корита“. Ради се о томе како ће се нове египатске власти понашати према Ирану и Израелу.

Други, подједнако важан циљ иранског „похода кроз Суец“ јесте Сирија. У овој земљи – једином верном савезнику Техерана у региону такође су постојали покушаји да се дестабилизује ситуација. И ирански бродови на сидриштима близу сиријских лука могу представљати битну подршку (природно, психолошку) владајућем режиму.

Главни закључак аналитичара гласи: револуционарна ситуација у региону поприма претеће нијансе – уводи се војна компонента. Не треба искључити ни могућност локалних оружаних конфликата.