Породилиште у космосу

Да ли људи могу да живе пуним животом и рађају децу у космосу? Ово питање стиче посебан значај пошто планови интерпланетарних експедиција постају све реалнији. Стручњаци НАСЕ тврде да је зачеће и нормална трудноћа у току лета и на космичким базама немогућа. Руски истраживачи за сада нису тако категорични.

НАСА сматра да ће људски ембрион умрети у космосу због радијације, јер добра заштита од ње није створена. Такође је очигледно да се у току лета он подвргава погубном дејству бестежинског стања.

Са биљем, на пример, дешавају се значајне метаморфозе. Својства семена парадајза после 6 година у орбити толико су се променила да се појавила нова сорта. Не само биљке, већ и сви остали организми који се гаје у космосу највероватније ће бити са одступањима. То се добро види на пацовима. Пацови рођени у орбити појављивали су се са смањеним мозгом, заостајали су у развоју и били су осетљивији у односу на своје рођаке. Дефекти су постојали и код пацовчића рођених на Земљи чији је отац боравио у орбити: вода у мозгу, померени бубрези и увећана мокраћна бешика. Потомство летећег пацова – мајке било је здраво. Другим речима, гени мужијака су осетљивији, али шта јаче делује на потомство, бестежинско стање или радијација, није јасно.

Истовремено одрасли пацови подносе врло велике дозе радијације, што је примећено после хаварије у Чернобиљу. Ако научници забележе механизме њихове заштите и прилагоде их за људе, то ће бити велики научни пробој. Добро би било знати како се супротстављају радијацији и поједине ћелије. Постоје хипотезе да у космичкој средини могу да преживе бактерије, каже биолог из Московског државног универзитета Јелена Воробјова.

Експерименти такве врсте већ су се водили и воде се, али потребна је одређена статистика и дуготрајна истраживања у разним условима, између осталог с изласком ван граница геомагнетне сфере, где је утицај космоса много јачи. Предстоји добро истраживање дејства читавог спекта космичког зрачења. То нису они научни задаци који се постављају у наредним годинама у космосу.

Научници очекују непроцењиве податке у утицају космоса на микроорганизме после старта руске аутоматске интерпланетарне станице Фобос-грунт крајем ове године. Она ће понети каспулу са једноћелијским организмима ка сателитау Марса и вратити је назад. За сада се настављају огледи са матичним ћелијама животиња и човека.

Пре него што човек крене на далека космичка путовања, научницима предстоји да створе генетску, молекуларну и другу заштиту од радијације. Као друго, да на неки начин неутралишу негативно дејство бестежинског стања. Тада ће експедиција на Марс, технички одавно могућа, постати сасвим реална. Сада, по прогнозама, сваки мушкарац после трогодишњег лета изгубиће способност да има децу, а сваки десети ће умрети од онколошких обољења. Ове проблеме треба решавати што пре, лет на Марс планира се за 2030-40. године.