Дубински пројекти са атомском енергетском подршком: Русија ван конкуренције

У Русији је разрађен пројекат подводне и подледне станице за бушење са атомским енергетским погоном. У суштини то је подводна атомска централа за освајање арктичких налазишта. Данас Русија нема конкурената у таквим пројектима, изјавио је у интервјуу за Глас Русије први заменик директора Института за иновациону енергетику Националног истраживачког центра Курчатовски институт Владимир Кузњецов.

У Русији је идеја да се направи подводна атомска централа обузела умове научника и инжењера још почетком 90-их година прошлог века, када је Гаспром решио да изађе у арктички епоконтинентали појас, истиче Вјачеслав Кузњецов.

Инспиратори идеје стварања таквих технологија за руску нафтну и гасну поморску индустрију потекли су из атомске подводне бродограње. Резултат тих идеја је скица станице за бушење која би се налазила  у потпуности под водом или ледом. Она може само од резерве потрошних материјала, налазећи се у потупности испод воде са аутономним, изнмђу осталог атомским извором енергије, да врши подводно бушење на дубини од 3,5-4 километара. Затим она је у стању да се пуни, премешта на нову тачку и слично. Постоји такав пројекат који је разрадио Гасрпом, бродоградитељи и специјализовани институти нафтне индустрије. За пилотирани уређај за обслуживање процеса бушења потребно је неколико десетина људи. Постоји добро разрађена концепциај таквог техничког система. О таквим пројектима на Западу нико није чуо, мада се стабилно интересују за ту тему последњих 20 година.

Данас у свету нагло расте интересовање за атомске технологије за рад у акртичким условима. Данас би многе земље желеле да добију свој део арктичког нафтног и гасног колача. За тај правац се интересују у Канади, Нровешкој, Финској. Недавно је француска компанија ДЦНС објавила да намерава да започне рад на пројкету Флексблу или подводне атомске централе капацитета 50-250 мегавата. Али овде је много тога нејасног: нејасно је за шта ће се она користити, истиче Вјачеслав Кузњецов.

Русија има велику праксу подводног атомског енергетског снабдевања. А ако се узму у обзир транспортни уређаји на ледоломцима, надводним атомским продовима и подморницама, овде је сакупљено искуство атомске енергетике које се рачуна односом броја реактора и броја година које су они одрадили. То је преко 6 000 реакторских година – више од половина искуства светске нуклеарне енегетике. Здатак је да се ово искуство ефикасно искористи. Тада ће освајање нафтних и гасних налазишта у суровим условима Арктика бити много лакше.