Који испоручилац је поузданији за Европу?

„Нико не може да предвиди последице ове кризе,“ изјавио је поводом догађаја у Африци и на Блиском истоку представник представништва компаније E.On Ruhrgas AG Русије Рајнер Харман (Reiner Hartmann). А ове последице су већ очигледне. Осетила их је Италија, која веома зависи од северноафричких испорука. У помоћ је притекао Гаспром, он је за 2,5 повећао испоруку „плавог горива“ Италијанима. Представници концерна тврде да ни у будуће неће оставити без подршке европске потрошаче. Јасно, гасни гигант не ради због алтруистичких побуда. Међутим, понаша се као озбиљан и поуздан партнер. Чак, истаћи ћемо, у сложеним условима на тржишту ЕУ, које диктира „Трећи енергетски пакет“.

Како обезбедити стабилност снабдевања Европе гасом, ако је један од главних испоручилаца, Северна Африка на ивици социјално-политичког колапса? „Европљани су изабрали два пута: прелаз на обновљиве изворе енергије и диверзификацију испорука,“ објашњава професор Више економске школе Леонид ГРИГОРЈЕВ:

Фантастична варијанта изненадног удвостручавања енергије из обновљивих извора до 2020. године (на шта је сад усмерена ЕУ), чак је и технички немогућа. И не ради се о новцу. Сам процес је дуготрајан, на реализацију ће отићи деценије. Што се тиче диверзификације испорука, ако намеравате да промените суседа-испоручиоца за десет партнера из удаљених земаља с несталним режимима, који сировину допремају преко нестабилних региона да ли то значи да се енергетска безбедност повећава? С друге стране, видите како је Русија опрезна. Ми, што би се рекло, „идемо под воду“, вучемо цев по дну мора, само да бисмо избегли проблеме транзитних земаља. Мислим да либијски шок треба да врати Европи прагматизам по питању извоза енергетских носилаца.

После „гасног рата“ с Украјином ЕУ је почела да повећава испоруку гаса из арапског света. Да ли је то разумно? Питање постављамо председнику Фонда за националну енергетску безбедност Константину СИМОНОВУ:

Шта ће се десити ако по принципу домина почну да се „ређају“ сви арапски режими, не само у Северној Африци, већ и у региону Персијског залива? Ако по угледу на Либију, поново избију масовне акције протеста у Алжиру, који испоручује до 50 милијарди кубних метара гаса Европи? А цевовод, између осталог, иде преко Марока. Даље је Персијски залив. Овде је Јемен, који прети да постане друга Сомалија, Бахреин са својим противречностима између сунита и шита. А то је већ директна претња по Саудовску Арабију... Цео арапски свет је саткан од конфликата. И колико пута је већ изневерио Европу. Да ли је разумно кладити се на њега? Питање је реторско. Ево, планирано је да се милијарде кубних метара гаса у „Набуко“ пуне из Египта. Тешко да ће се инвеститори сад усудити на овај ризик.

Председник Руског гасног друштва Валерије ЈАЗЕВ је уверен: ни сад се Европа није одрекла „зелених алтернатива“ руских испорука енергетских носилаца.

Више пута сам о томе говорио  партнерима у Европи. „Зар је могуће зарад политичке конјунктуре смањивати зависност од руског гаса на рачун испорука из политички нестабилних региона?“ Али, чак и сад кад се тресу још колико јуче стабилни Египат, Алжир и Либија, оваква политика се наставља. „Набуко“ ће проћи кроз места компактно насељена Курдима у Турској, који Турке сматрају својим непријатељима. Није тешко замислити судбину цевовода. Планирано је да се он (између осталог) пуни гасом из проблематичног Ирана. Истичем, „Набуко“ има статус транс-европског пројекта, а „Јужни“ ток га до сад није добио. Оба пројекта су комерцијална. Не схватам где је ту тржишна логика.

„Русија представља основу енергетске безбедности Европе,“ закључују наши стручњаци. Овде су концентрисане највеће резерве природног гаса на свету – 50 билиона кубних метара, извоз компримованог гаса ће до 2030. године износити 90 милиона тона. Међутим, главно је да Русија „зеленој алтернативи“ може да супротстави политичку и економску стабилност. На енергетском тржишту овај фактор је одлучујући!