У Летонији се одржава акција за пружање статуса другог званичног руском језику

У Летонији се одржава акција За матерњи језик. Њен циљ је да се руском језику да статус другог званичног у републици.

Ради тога је организовано сакупљање потписа. У улози организатора акција иступа друштвена организација Руски језик. Њени оснивачи су уврени да ће им у року од три месеца поћи за руком да сакупе 10 000 потписа. Ова количина је довољна да се у земљи одржи национални референдум о језичком питању. Сакупљање потписа се води преко бележничке канцеларије, где свако ко жели може да потврди свој став. Председник Фонда Руски мир Вјачеслав Никонов сматра ову акцију у прибалтичој републици актуалном.

У Летонији на руском сада говори више људи него на летонском. Практично сви летонци знају руски. Зато би било логично да језик којим говори већина становника земље добије статус званичног. Поздравио бих то када би летонске власти кренуле путем давања званичног статуса руском језику. Тим пре што је Рига у ствари рускофонски град. И коалиција која влада у граду такође се у многоме састоји од грађана који говоре руски.

У Летонији 40% становника чине рускофонски житељи. Од њих 365 хиљада нема летонско држављанство. Од тренутка истуапња републике из састава СССР 1991. године они су подвргнути дискриминацији у политичком, економском, социјалном, кулутрном и другом погледу. При томе руски језик се доследно истискује из сфере образовања. Стотине хиљада људи који живе у Летонији фактички немају право да уче и говоре на матерњем језику, што је неспојиво са општепризнатим међународним и европским нормама.

Разуме се, оваква политика пре или касније морала је да наиђе на отпор. И одржавање референдума о статусу руског језика у Литванији покушај је да се пренесе решавање једног од најактуалнијих питања живота земље из ходника власти на општенационално разматрање.