Реализација Набука се одгађа

Почетак изградње гасовода Набуко се одгађа за две године – од 2011. за 2013. годину. То су изјавили представници  цевоводног конзорцијума. Разлог су тешкоће у тражењу гаса, који би напунио цевовод.

Пројекат Набуко је био предвиђен за испоруке гаса из Централне Азије и Каспијског региона у Европу заобишавши Русију. Са сличним руским пројектом – и конкурентом – Јужним током су они у току дужег времена  ишли у корак. Чак се и ступање у погон планирало  истовремено – 2015. године. Сада је Набуко заостао. И то: има разлога да се мисли да ће он иначе одустати од реализације. Узрок је баналан – Набуко нема добављаче гаса, док Јужни ток има и гас, и тржиште у Европи за његову продају. Пред микрофоном је председник Руског гасног савеза Сергеј Чижов.

Међународни експерти су давно тврдили  да реално и за Јужни ток, и за Набука гаса неће бити довољно, тим пре што све до сада није јасна ствар са дозволама за Набуко. Могу да кажем да се поставља питање: хоће ли тај пројекат бити реализован. Вероватно  деоничари тог пројекта се надају да ће наћи поузданог добављача гаса у Туркменији, Казахстану, Ирану. Међутим, то су чисто теоретске претпоставке. Туркменија је данас у већој мери оријентисана на Русију и Кину. Иран очито има антиамерички и антиевропски став, односно, против основних деоничара Набука.

Разумљиво је да је градити  гасовод без стриктних договора с добављачима гаса неоправдани ризик. Поред тога је пројекат нагло поскупео од 7 на 15 милијарди евра. Званично су у његову цену укључили цевовод од потенцијалних добављача до Турске, одакле ће гас испоручивати у Европу.

Узимајући у обзир да је Европа ионако приморана да штеди на свему, таква новост не одушевљава.  Међутим, од почетка нико није крио да је Набуко пројекат пре свега геополитички. Економска рачуница је била секундарна. Када се  комерцијалност базира  на политици, финансијска  учинковост је недокучива.