76 година живота под земљом

Московски метро, који често називају најелепшим у свету,  обележава своју 76. годишњицу. Прослава је почела ноћу уочи недеље: метро се прикључио популарној акцији Ноћ музеја, те је у 2 сата по поноћи оркестар Кремлин имао концерт на једној од најстаријих станица – Кропоткинскаја. Практично сви признају: метро у главном граду је више него саобраћај, то је прави музеј који одражава историју земље.

Први план изградње метроа у Москви настао је још у другој половини 19. века. Међутим, власти нису подржале тај пројекат, који им се учинио непотребним. Тек почетком 1930-их година је било констатовано да је метро неопходан. Изградња је почела 1931. године, а прва линија је прорадила 15. маја 1935. године.

Током Другог светског рата је метро служио и као уточиште. Од напада хитлеровске авијације се под земљом крило више хиљада Московљана. Станице су биле дубоке, зато и потпуно безбедне. На станици Кировскаја (Данас се она зове Чисти Рибњаци) налазио се Генералштаб: на платформи су били уређени радни кабинети команде. Архитектонски критичар Григориј Ревзин истиче да је метро био планиран као вишенаменска зграда.

Московски метро је од почетка имао три функције. Једна да буде саобраћај, друга је безбедност, уточиште. Управо зато је он толико дубок. Трећа функуција је била идеолошка: сви подземски дворци су фактички идеални град стаљинског доба. То га чини јединственим.

Свака пета станица је споменик архитектуре. У њиховом уређивању и украсу учествовали су најбољи уметници: Алексеј Шчусев, Леонид Пољаков, Самуил Кравец, Алексеј Душкин. Страни туристи обавезно посећују најлепше станице. Пред микрофоном је главни архитекта метроа Николај Шумаков.

Пре 80 година је била разрађена арнхитектонска стратегија метроа. Партија је рекла да он мора да буде најбољи метро на свету, а не само функционални саобраћај, као што су били метроји у Будимпешти, Лондону, Њу-Јорку, Чикагу. Ту су морали да буду дворци за народ. Односно, први пут у историјату изградње метроа подземски простор је био уметнички разрађен.

О метроу причају легенде. Рецимо, тобоже је приликом разматрања плана изградње метроа Јосиф Стаљин ставио шољу са кафом на нацрт плана, те је наредио да се сагради још једна линија дуж округлог трага од кафе. Тако је била саграђена  Кружна линија, која је на шемама увек браон боје. Према тим легендама, постоје станице-фантоми и тајни  пролази који воде према библиотеци Ивана Грозног. Посебно интересовање је увек привлачио такозвани Метро-2, који спаја Кремљ с војним објектима у Подмосковљу. Данас он не функционише, али  је строга поверљивост остала, - каже извршни директор регионалног представништва Међународног савеза друштвеног саобраћаја Василиј Тихонов.

То није легендарни метро, он заиста постоји. Изграђен је он ради осигурања безбедности првих лица државе. Није данас у функцији, јер постоје други начини да се осигура безбедност. Тамо не пуштају, јер је то опасно: да не би неко имао жељу да стави тамо експлозив или нешто друго, такође опасно.

Данас дужина линија метроа износи више од 300 километара. Понекад метро превози дневно око 9 милиона људи. Последњих година се метро претворио у посебан центар културног живота. Тамо се одржавају концерти класичне музике и демонстрације модних колекција, саобраћају се тематске композиције, рецимо, композиција – галерија слика Акварел, где су изложене репродукције ремек-дела  светског сликарства.