Дан словенске писмености и културе – празник Цркве и државе

Дан словенске писмености и културе је празник у част светих равноапостолних Кирила и Методија – хришћанских подвижника и просветитеља, твораца словенске азбуке и граматике. „Они су свим народима оставили дар од заиста непроцењиве вредности,“ уверен је Владимир Путин – председник владе РФ и председник организациног комитета за припрему и одржавање празника Дана словенске писмености и културе.

Прва ћирилична азбука, створена пре 11 векова, постала је основа читавог низа националних језика. Она је у знатној мери утицала на формирање изузетно богатих култура, како словенских, тако и других народа Европе и Азије, на њихову тесну међусобну везу и међусобно богаћење. Језик и духовно наслеђе јесу оно што одређује национални идентитет, уједињује народ и друштво, а то значи и целу земљу. А у многоме представља и основу државног суверенитета.

Дан сећања на свете равноапостолне Кирила и Методија Словени су обележавали одавно. Црквени статус празник је добио 1863. године, кад је донета специјална одредба Руске Православне Цркве. Као државни празник Дан словенске писмености и културе се појавио тек 1985. године. Тада је у православном свету обележено 1100 година од упокојења једног од браће – светог равноапостолног Методија. Од 1991. године празник се обележава сваке године на црквено-државном нивоу.

Традиционално, овог дана се у свим православним црквама ујутру обављају свечана богослужења. Главно богослужење у храму Успења у Московском Кремљу предводи поглавар РПЦ лично. После литургије верници у литији одлазе до споменика Кирила и Методија. Овог дана започињу различите ходочасничке мисије по манастирима Русије, научно-практичне конференције, изложбе и концерти. „Изванредно је то што овај празник има дугу традицију, како у црквеној, тако и у световној средини, а такође га славе многи словенски народи у свету,“ истакао је патријарх Кирил.

Овај дан је како црквени, тако и световни. У већини случајева то је државни празник у многим европским земљама. Нашироко се слави у Бугарској, Србији, Чешкој, Словачкој, Македонији и Пољској. И на свечаностима учествују руководство ових земаља, чланови парламента, друштвени посленици, људи који се баве уметношћу. Другим речима, прослава Дана словенске писмености и културе је догађај, који припада многим словенским народима у току дугих деценија. Довољно је рећи да су у совјетско време, кад се имена Кирила и Методија у нашој земљи нису гласно изговарала, у Бугарској овог дана прављене грандиозне манифестације, које се могу упоредити с првомајским демонстрацијама. Дан словенске писмености и културе има тако валики значај зато што нам говори јако много о нашој историји. Међутим, било би велика грешка кад бисмо га доживљавали само као нешто што припада прошлости. Овај празник не само да нам објашњава зашто смо такви какви јесмо, већ нам говори и како треба да градимо своју будућност.

Између осталог, за патријарха лично је данашњи дан изузетан у двострукој мери. Јер, управо у част једног од браће он је добио име Кирил на монашењу.