Жега за читаво човечанство

Невиђена жега може да постане за становнике Земље норма. До таквог закључка дошли су сручњаци Стенфордског универзитета, анализирајући динамику промене климе. По њиховим подацима, жега какве раније није било може да се устали у Африци и Азији већ у наредних 20 година. А становници Европе и Северне Америке осетиће кардиналне промене времена за 60 година.

Научници су обрадили архивске податке метеоролошких станица по читавом свету и истражили око 50 климатских модела. На крају је пошло за руком да се утврди да се тропски делови Земље загравају тако брзо, да већ у наредних 25-30 година већина летњих сезона биће екстремна по високим температурама. Тако ће човечанство морати да се навикава да живи у условима када је свако ново лето топлије од претходог. А најхладније лето у том периоду ће бити топлије од најтоплијег у последњих 50 година, резимирао је шеф истраживачке групе Стенфордскго универзитета Ној Дифенбау.

Жега је 2003. године у Италији и Француској однела преко 40 хиљада живота. Ништа мање погубна по размерама није била жега 2010. у Русији, која је изазвала смрт преко 10 хиљада људи. Њен утицај на привреду осећа се и данас – извоз руских житарица ће започети тек 1. јула, после скоро годишњег ембарга, истиче партнер компаније 2К Аудит – Пословне консултације, Иван Андрејевски.

Глобално загревање, по мишљењу експерата, одразиће се на Русију, посебно на њене јужне пољопривредне регионе, крајње негативно. Ипак за осталу територију повећање температуре може да значи почетак праве ренесансе, сматра Иван Андриевски.

Врло велики део територије код нас заузимају хладни региони, ако се тамо деси загревање, они ће бити насељенији, што ће створити перспективу за руску економију. И многи научници говоре да ова перспектива може да избаци Русију на предње позиције.

Загревање може да промени и привредну структуру, што ће такође нивелисати његове негативне последице, престпоставља директор Центра за економска истраживања Московске финансијско-индустријске академије Сергеј Моисејев.

Због дуготрајног зимског периода код нас у земљи прилично су велики трошкови на ремонт путева, на чишћење снега и слично. А ако температура буде као у Јужној Европи, трошкови на ремонт путева и битно ће се смањити. Исто је са трошковима за комуналне услуге. Пошто битни трошкови отпадају на струју и врућу воду.

Ипак у целини научници се слажу да ће масовно загравање планете бити за њу и за њене становнике тешко искушење. Жега ће провоцирати недостатак воде у Азији, где живи већи део човечанства. При томе ће се десити озбиљне промене у структури тла, које неће добијати влагу, што такође прети пољопривредном кризом и глађу. У том контексту економисти већ прорађују схеме помоћи регионима који се налазе у групи ризика. А еколози упозоравају да има шансе да се спречи катастрофа. По њиховим подацима, ако се бар ограничи избацивање издувних гасова на половину, средином века прогноза може да буде оптимистична – таласи жеге никуда неће нестати, али ће бити третки – једном у 20 година.