Нови елементи у периодном систему

У међувремену им је Међународно удружење чисте и примењене хемије (ИУПАЦ) додијелило имена унуквадијум и ананхексијум, заснована на њиховим атомским бројевима 114 и 116.

Такође су се разматрале тврдње о проналаску елемената са атомским бројевима 113, 115 и 118, али су одбачене као недовољно основане.

Тешки елементи имају тенденцију радиоактивности, с обзиром на чињеницу да њихови атоми имају више неутрона него протона и брзо се распадају.

Њихова примјена изгледа неће бити могућа јер су стабилни свега једне секунд пре него што се распадну, али приближавају истраживање стварању елемената са 120 и више протона.

Нуклеарни теоретичари сматрају да би ови супер тешки атоми можда могли да остану у стабилном стању неколико деценија и тако представе важне хемијске особине.

- Откриће нас приближава острву стабилности,” рекао је др Пол Керол. “Иако можда 116 и 120 изгледају као мали скок, то није случај. Када једном достигнемо тај ниво, требало би да буде лакше. Ови елементи би требало да опстану дуже, тако да можемо да проучавамо њихове хемијске особине. Нико са сигурношћу не може да тврди да ли ће бити стабилни неколико минута или више година. Они ће можда моћи да покрену нуклеарне реакторе или да се користе за нуклеарно наоружање. Нисмо сигурни, али увек претпостављамо да ће војска показати интересовање.”

Плутонијум, са атомским бројем 94, најтежи је познати природни елемент. Сви тежи од њега, укључујући Ајнштајнијум, Радерфордијум и Калифорнијум произведени су синтетичким путем и имају брз процес распадања.

Др Тери Ренер, извршни директор ИУПАЦ-а, рекао је: "Ако дођемо до 120 или 126 можда ћемо постићи нешто неограничено. У том случају се могу производити синтезе нових материјала корисних, рецимо у компјутерској технологији или медицини. Али заправо то нико не може знати. Све је још увијек у домену теорије."