Обамин немачки кључ

У току завршене тродневне посете САД немачког канцелара Ангеле Меркел она је удостојена највиших државних почасти. Ту су били и црвени тепих, и почасна стража, и артиљеријски ватромет, и уручивање највише награде – Медаље Слободе, и свечани пријем и коначно топла заједничка вечера у ресторану са домаћином Беле куће Бараком Обамом. Оваква пажња, подвлаче посамтрачи, указана је пре 16 година бившем канцелару немачког јединства Хелмуту Колу.

Тако бурно испољавање пријатељских трансатлантских осећања од стране суздржаног и прагматичног, по општем признању, америчког председника према ништа мање суздржаној и прагматичној берлинској гошћи зачудила је чак саме Немце. Јер, по оценама многих експерата, последњих месеци број питања по којима су се ставови оба партнера разликовали достизао је критичну масу. Посебно болећиву реакцију Вашингтона изазвало је одбијање Немачке као непостојаног члана СБ УН да се придружи резолуцији о Либији – заједно са Русијом и Кином. Због тога се она, по мишљењу експерата, нашла у сенци Велике Британије и Француске. Вашингтон и Берлин су се разишли и у прилазу регулисању ситуације у зони евра и глобалној економици. Меркел се насупрот Обами заложила за нагло смањење трошкова и строжу финансијску дисциплину. Да ли да се освети или не, за време недавне турнеје по Европи са свраћањем на самит Велике осморке у Довилу, Обама је заобишао Берлин.

Ипак за време актуелне посете Ангеле Меркел Вашингтону, по речима штампе, није било ни алузије на некакво узајамно удаљавање. На заједничкој завршној конференцији за штампу Обама је одао признање прагматичном прилазу своје гошће у решавању врло сложених задатака и изјавио да јој у потпуности верује. Европа и Немачка немају бољег партнера од Америке, није остала дужна ни Ангела Меркел. Ова размена љубазних фраза дала је повод немачком недељнику Ди Цајт да назове самит у Вашингтону састанком ласкаваца.

У интервјуу за немачки Дер Тагешпигел уочи састанка са меркеловом Барак Обама је назвао односе са Европом каменом темељцем прилаза САД светским изазовима, а Немачку као центар Европе кључем за све што жели да постигне Америка на планети. Заменик директора руског Иститута за САД и Канаду Павел Золотарев види у демонстрацији богатог пријема канцелара у Вашингтону другу, ништа мање важну подлогу од војно-политичке.

Главна улога Немачке у Европи се састоји у економском вођству. Када се појавила кризна ситуација, прилично опасна за читаву ЕУ, утврдило се да одлучујућу улогу у стабилизацији може да одигра Немачка. И мада са једне стране долар конкурише евру, са друге интереси стабилности светске економије захтевају да ЕУ ипак буде стабилна организација. Зато је у интересима Америке да чине све како би Немачка ту своју стабилизациону функцију испунила.

А о војним стварима, рецимо у истом том Авганистану, Немачка, по мишљењу Золотарева, улогу кључа неће одиграти. Европски савезници, говори он, отићи ће из Авганистана или после старијег партнера или ће побећи испред њега. Тако да ће немачки Обамин кључ тешко постати универзални.