Избор космичког циља

2020. године се завршава експлоатација МКС. Светска заједница мора да се сада определи с правцима даљег развоја пилотираних летова,- убеђени су саговорници округлог стола, одржаног у оквиру Међународног економског форума у Петербургу.

За 50 година  пилотиране космонаутике човечанство је освојило окоземаљске орбите, ближи космос, посетило Месец, има искуство дужег рада на орбиталним станицама. О перспективама освајања Васионе прича шеф Роскосмоса Владимир Поповкин.

Имамо  два генерална правца: први је освајање Месеца. Други је покушај да се схвати и више сазна о настанку Сунчевог система.  Ради тога су потребни летови на Марс, на његове сателите. Мислимо да се тако мора развијати пилотирана космонаутика. На један од марсових сателита ћемо ове године лансирати космички апарат, који би донео узорке земљишта.

САД, Русија, Европска космичка агенција, Индија, Кина, Јапан, а чак и Иран су давно објавили сопствене планове експедиција на Месец. Међутим, поледњих година је дошло до кориговања. Између осталог, администрација Барака Обаме уместо лета на Месец се посветила лету на астероид. Русија  се узда у аутоматске  мисије у вези са Месецем и стварање сталне роботизоване базе. У првој етапи ће то бити Луна-Ресурс и Луна-Глоб, који ће бити лансиране на рубу 2012. и 2013. године. Међутим, првостепени правац ће бити Марс,- каже шеф Роскосмоса.

Месец је човек већ посетио. Други покушај нема смисла. Друга је ствар Марс. То је нови задатак, нове  технологије, перспективнији правац.

Учесници дискусије су једнодушни да је Марс потребно освајати уз широку међународну кооперацију – она је већ почела. У новембру ове године ће према Црвеној планети бити лансирана Марсовска научна лабораторија НАСА, на којој ће бити монтирани руски и европски апарати. МКС, која је ујединила напоре многих земаља, могла би да постане филијала центра за припрему будућих марсонаута. Свакако, лет на Марс је дрска идеја, али је чувени космонат Георгиј Гречко у праву када каже:

Да смо слушали прагматичаре, а не сањалице, човек не би изашао у космос, јер је то рискантно. Онда људи не би користили авионе, бродове, те би све до сада остали у својим пећинама. Чак и да су летови на Марс били забрањени, човек ће ићи тамо. Мислим, да је жив био Корољов, ми би већ посетили Марс.

Даље експедиције ће тражити принципијелно нове изворе енергије и моторе, - истакао је генеарлани директор Руске космичке компаније Енергија Виталиј Лопота.

Морамо да будемо свесни: крајња зона нам је Марс. Даље човек у пилотираној варијанти неће моћи да лети. Потребнга је нова енергетика.

Излаз би било коришћење атомске енергије. Међутим,   конструкције атомских електрана су уходаване у току деценија, док прикладне моторе на млазни погон на  атомској енергији човечанство за сада није створило, констатовали су учесници округлог стола. Руски представници су такође пожалили да је удео Русије у космичком бизнису, који се годишње процењује од 300 милијарди долара, неправедно мали, највише 3 одсто, мада  она врши 40 одсто лансирања и 20 одсто изградње космичких апарата годишње. Данас постоје услови да би се други помакли, пре свега у телекомуникацијама. У Краснојарску је прорадио конкурентни информациони сателитски систем. Постоје велики успеси у даљинском сондирању Земље.  Ове године ће прорадити и сертификовани за међународно коришћење наутички систем ГЛОНАС.

Шеф Роскомсоса је подсетио да је космичка грана Русије једна од ретких конкурентних у свету. У освајању космоса је Русија спремна да сарађује са свим државама на равноправној основи. Она тежи да заузме на међународном тржишту достојно место. Потпуно је могуће да постинемо 10 до 12 одсто, закључио је Владимир Поповкин.