Грчка: по ужету без осигурања

Министри финансија зоне евра признали су да без хитне кредитне транше од 12 милијарди евра економија Грчке може да се сруши. Али новац нису дали. Желе да сачекају да парламент утврди нови кабинет у Атини, као и решење наредног смањења буџетских трошкова. Од тога ће зависити судбина новог пакета финансијске помоћи земљи која трпи непогоду. Фигурирају цифре од 90 до 120 милијарди евра. То уз већ издвојених 110 милијарди. Свима у ЕУ је јасно да без новог појаса за спасавање Грчка неће сама испливати. Тему настављају коментатор Сергеј Гук и експерт, директор Института за економију, дописни члан РАН Руслан Гринберг.

Први пут од почетка делатности ЕУ 1999. године један од њених партнера није у стању самостално да плаћа своје дугове. Потребна је нова озбиљна финансијска дотација. Наговаштавају је у замену за даље драконско смањење трошкова буџета и тоталну распродају државне имовине. Мада се штедња државних финансија на рачун најсиромашнијег становништва већ претворила у смањење пореских прилива у благајну.

Народ се буни. На челу демонстраната су синдикати и студенти. Студенски гнев усмерен је против лажљиваца и лопова из владиних структура. Захтеви су обични. Да се прекине затварање универзитета и уништавање читавих струка. Да се не скраћују часови и отпуштају предавачи. Да се родитељима не смањују и тао мале плате и да се не увећава старосна граница за одлазак у пензију. Да се не распродају национална блага – од лука, железница до лутрија. Да се дипломираним стручњацима осигурају радна места. Од кредита вредног 110 милијарди ЕУ и ММФ 53 су већ потрошене – на шта, хтели би да знају. А министар финансија наставља да тврди да земља и даље балансира на ивици провалије. И тражи нове зајмове. А ко ће их враћати – будуће генерације?

И ЕУ неће бити лако да набије банкнотама нови пакет помоћи од сто милијарди. Своје незадовољство канцелару Ангели Меркел сложно су изразили шефови окружних страначких организација ХДС: докле да се троши новац пореских обвезника? Накострешио се и бундестаг, који треба да дозволи нове трошкове.

Обећања да ће овог пута минимум трећину кредита од 120 милијарди уложити приватне банке и фондови делују лоше. Европске приватне финансијске институције пре две године су лепо превариле владе ЕУ. Обећале су да ће чувати грчке дужничке обвезнице, а саме су се избавиле од њих у гомилама.

Кишом подсмеха дочекала је немачка опозиција саопштње о тобоже добровољном учешћу крупног европског капитала у акцији спасавања Грчке. Нису се штедели ни епитети „смехотворно“, „апсурд“, „фарса“. На прекаљене министре финансија ЕУ то није оставило посебан утисак. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле у интервјуу за ТВ компанију АРД мирно је поднео ударац:

Треба да буде пронађена формула која не би срушила читав систем кредитних и осигуравајућих уговора на финансијским тржиштима. Коај не би спречавала инвеститоре да улажу капитал у зону евра. Треба да буде у интересу самих учесника да помогну Грчкој. То је простор где тражимо решења.

Иза свих битака нико није разумео коренито питање. Зашто милијарде евра лете у ветар, не произвевши никакав приметан ефекат? Где је чаробна снага тржишне економије, слободне од мешања државе? Заједно са конкуренцијом, слободом избора? Зашто тржиште само све не регулише, како се у то заклињу неолиберали? Не сме се, изјавио је бивши министар финансија Пјер Штајнбрук, без резултата бацати један кредитни пакет за другим. Тачно. Али шта уместо тога?