Да се не заборави – или – 3Д рат

На Међународној изложби „Меморијал – 2011“ отвореној 70 година од почетка Великог отаџбинског рата у московском Мањежу помоћу интернета могуће је у 3Д формату посетити војне гробнице у Русији и иностранству, и чак положити цвеће крај споменика погинулима.

А на изложби, поред Русије, учествује још 12 земаља – Немачка, Чешка, Словачка, Аустрија, Бугарска, Румунија, Словенија, Србија, Литванија... Изложба је резултат рада међувладиних споразума о војним гробницама.

Говори начелник управе Министарства одбране РФ Александар Кирилин:

Постоје партнери, на пример Словачка, са којима су успостављени одлични односи. Тамо није забележен ниједан случај вандализма. На државном нивоу је призната улога Совјетске армије – ослободиоца и морални дуг пред погинулим војницима. Договора се придржава и суседна Чешка. Има, наравно, ексцеса попут оног са неадекватним становником из насеља Кралово поле код Брна, који је уклонио срп и чекић са споменика црвеноармејцима. Али за тај „подвиг“ је добио условне две године затворске казне. Затим Аустрија: овде је извршен уникалан посао. У институту „Бољцмана“ сакупљена су имена 62 хиљаде наших сународника који су погинули на аустријској земљи за време рата. Сећање на пале нас зближава и са италијанским партнерима. Иначе, први споразум о војним гробницама је Русија потписала управо са Италијанима пре 20 година. Сада припремамо сличне међувладине споразуме са Србијом, Турском, Словенијом, Бугарском.

Кад кажете Бугарска – пре свега неколико дана вандали су оскрнавили споменик Совјетској армији у Софији.

То је, како се мени чини, резултат идеологије „сапуница“, површног односа према животу, одговара Александар Кирилин. Жалосно је што поједини представници блиског нам словенског народа могу тако да се понесу према сећању на војнике, који су им донели слободу. Можда је неким, говорећи савременим језиком, „болидима“ свеједно. Али ја сам уверен да то није манифестација расположења целог бугарског народа, који чува гробове војника, који су овде погинули у разним ратовима.

На изложби у Мањежу се може сазнати о истраживањима ентузијаста, захваљујући којима нам се враћају имена заборављених хероја. Али најзапањујуће су фотографије и филмови о томе као се Руси брину за 18 немачких, 2 мађарске, чешку, италијанску и румунску војну гробницу.  „Било би добро показати бар део ове изложбе у Бриселу, говори генерал Кирилин. Онда би европљани видели да се народ који је дао за Победу 26 милиона живота излечио од синдрома непријатеља. Војник, на крају крајева, није крив. Он није главни разлог за кланицу, али је увек њена жртва. Схватање те једноставне истине помаже да народи приђу једно другом“.